Izvor: Politika, 11.Jul.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatočenik savesti
Sveštenicima iz Srbije zabranjeno je da u svešteničkoj odori čak i stupe na teritoriju Makedonije
Poglavar Ohridske arhiepiskopije Jovan Šesti osuđen je prošle sedmice na trogodišnju kaznu zatvora. Vladika Jovan je po nacionalnosti Makedonac. Reč je o mladom teologu, rođenom 1966. godine, koji se već u trideset i drugoj godini našao na čelu jedne od episkopija u Makedoniji. Režim Josipa Broza je 1967. omogućio nasilno i nekanonsko osnivanje Makedonske pravoslavne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << crkve. U Makedoniji je i malobrojnim preostalim Srbima onemogućeno da pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sveštenicima iz Srbije zabranjeno je da u svešteničkoj odori čak i stupe na teritoriju Makedonije. Budući da ovu crkvu nije priznala nijedna od pravoslavnih crkava u svetu, pitanje njenog sporazuma sa Srpskom pravoslavnom crkvom postavilo se kao izuzetno važno za njen opstanak i dalji razvoj pravoslavlja u Makedoniji. Posle 2000. godine SPC i kanonski nepriznata MPC nastojale su da se nekako sporazumeju. SPC je bila spremna da prizna samostalnost makedonske crkve i da se zadovolji formalnim kanonskim jedinstvom. Jedini značajniji zahtev bio je da u malobrojnim mestima gde još uvek živi srpski narod bude omogućeno delovanje SPC. Pre jedanaest godina u Nišu je o tome postignut jedan sporazum. Iako su ga prisutni makedonski episkopi prihvatili on je kasnije odbačen od strane MPC. Episkop Jovan ostao je privržen sporazumu i uskoro je obnovljena kanonska pravoslavna crkva na temeljima drevne Ohridske arhiepiskopije. Od tada je arhiepiskop Jovan Šesti postao žrtva stalnog progona. Suđeno mu je prvo za šovinizam (!), a kada se ispostavilo da je ovakav progon velika bruka za makedonske vlasti, prešlo se na oprobani metod suđenja za proneveru. Sve što bi arhiepiskop dobio kao donaciju vernika, po merilima makedonskog pravosuđa moglo je biti samo pronevera. Iako su Helsinki voč i Fridom haus pisali o progonu arhiepiskopa Jovana, uprkos činjenici da je on označen kao „zatočenik savesti“, suđenja su nastavljena. Više puta hapšen i na razne načine zlostavljani vladika Jovan proveo je već nekoliko godina u pritvoru.
Zamislimo da je na ovaj način progonjen neki katolički, protestantski ili islamski verski dostojanstvenik u Srbiji. U Beogradu je udarna vest i skandal kada finansijska policija ili neka inspekcija uopšte uđu u prostorije raznih privatnih poslova verskih manjina. Spor između dve islamske zajednice u Srbiji postao je međunarodni problem. Posredovale su strane diplomatije, a Republika Srbija je pod stalnim pritiskom. NejakaBJR Makedonija nema status evropskog parije kao Srbija. Ova država pupoljak kojoj je moguće oprostiti sve ono što bi u srpskom slučaju bilo predmet najoštrijih osuda, nije od strane Brisela i Vašingtona ni upozorena da progonom jednog arhiepiskopa, kažnjavanjem njegovih roditelja i zabranom bogosluženja krši neke od principa na kojima navodno počiva Evropska unija.
Srbi su činili oko četvrtine stanovništva Vardarske Makedonije kada je ona oslobođena 1912. godine (od prošle godine je nesporno da je oslobođena, pošto makedonske vlasti valjda ne bi slavile stogodišnjicu Balkanskog rata samo u inat Albancima). U vreme osmanske vladavine episkopi Srbi uspeli su da dođu na čelo svih dijeceza u ovoj oblasti. Danas u Makedoniji, zahvaljujući jugoslovenskom iskustvu i sedamdeset godina dugoj državnoj asimilaciji, Srbi čine manje od dva odsto ukupnog stanovništva. Zato u ovom slučaju nije reč o Srbiji i SPC... Radi se o ljudskim pravima. Kakva je Evropska unija zajednica vrednosti ako se o njima govori samo kada treba opravdati neko nasilje? Da li Ketrin Ešton, Van Rompej, Doris Pak i Jelko Kacin zaista misle da mogu da održe jedan sistem ako ga zasnivaju na nepravdi i dvostrukim standardima?
Predsednik Nikolić je prilikom posete Makedoniji govorio o nekakvom posredovanju. Međutim, posle presude arhiepiskopu Jovanu nisam uspeo da pronađem reakcije zvanične Srbije. Kakva pravda? Izgleda da je važno samo drugarstvo. Srbija na Kosovu i Metohiji druguje sa onima koji tradicionalno kamenuju autobuse na Vidovdan, sa osobama za koje se pretpostavlja da su ubijale civile i trgovale njihovim organima, sa onima koji tuku čak i Srbe poslanike u albanskom kosovskom parlamentu... Ako je tako, onda je slučaj verskog progona u Makedoniji potpuno beznačajan. Kakve veze sa Srbijom ima Ohrid i neki tamo arhiepiskop koji priznaje da je po nacionalnosti Makedonac (da je bar Bosanac) i uopšte Makedonija? Makedonija je bitna kada tamo drže govorancije na srušenom spomeniku, kada ne plate obećani deo za obnovu istog i kada se ukaže prilika za iznošenje kontroverznih sudova o tamošnjoj rakiji.
Napredni klub
Čedomir Antić
objavljeno: 11.07.2013.
