Izvor: Politika, 23.Avg.2015, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto volimo Pikasa
U Americi napravljen algoritam za ocenjivanje kreativnosti umetničke slike. Najbolje su prošle „Gospođice iz Avinjona“, dok se „Mona Liza“ nije svidela algoritmu
Slika izbezumljenog čoveka koji je obuhvatio glavu rukama, dok se nad njim nadvilo crveno nebo, poznata je širom sveta. Reč je o „Vrisku“ Edvarda Munka koji je i sam bio misteriozan, kao što je i njegova slika. Ali ne i po mišljenju Ahmeda Elgamala, profesora sa univerziteta Rutgers u Nju Džersiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je razvio algoritam za procenjivanje originalnosti slike, upoređujući je sa slikama iz istog doba u kom je naslikana, prenosi „Vašington post“.
– Rezultati pokazuju da ljudi više nisu jedine sudije koje odlučuju o kreativnosti nekog autora. Kompjuteri mogu da urade isti zadatak – smatra ovaj profesor.
Koristeći matematičke transformacije, sa kolegama iz Škole za umetnost i veštačku inteligenciju u Nju Džersiju, razvili su sistem za određivanje kreativnosti i značaja koji ima neka slika.
Tim je u algoritam uključio Kantovu definiciju genijalnosti – biti originalan i davati primer, to jest ostaviti iza sebe uticaj koji traje. Istraživači su napravili biblioteku od 1.700 slika od 15. do 20. veka. Kada pretražujmo internet, kako su naveli, koristimo ovaj tip algoritma da bismo prošli kroz veliki broj stranica i identifikovali samo pojedine najvažnije za našu pretragu. U ovom algoritmu zadati su parametri – boje, tekstura, korišćenje perspektive i ono što je naslikano na samom platnu. Koristili su princip „mašine vremena“, i slikama menjali datum kao da je ona naslikana kasnije ili ranije.
Među onima koje su dobile veoma visoku ocenu za kreativnost bio je Munkov „Vrisak“ koji je jedan od najčešće kasnije reprodukovanih radova. Visoko su ocenjene i prve slike iz perioda suprematizma Kazimira Maljeviča. Za period od 1916. do 1945. najbolje su slike Pita Mondrijana i američke umetnice Džordžije O̕ Kif. Slika koja se izborila za prvo mesto kao najkreativnija u periodu od 1904. do 1911. bila je Pikasova „Gospođice iz Avinjona“. Algoritam je dao visoku ocenu „Tajnoj večeri“ Dominika Girlandaja, za razliku od istoimenog remek-dela Leonarda da Vinčija koje se pojavilo dve decenije kasnije. „Mona Liza“ je, pak, primetno odsutna sa liste najboljih. Naime, algoritmu se ona uopšte nije dopala.
Elgamal je naglasio da ne želi da istraživanje bude shvaćeno kao nešto što će potencijalno zameniti istoričare umetnosti, niti smatra da o vrednosti umetničkog dela kompjuter može bolje da odlučuje od čoveka i ljudskih očiju. Mi smo u stvari, objašnjava, motivisani veštačkom inteligencijom, a krajnji nam je cilj bio da se stvore mašine koje imaju percepciju, kognitivne i intelektualne mogućnosti koje su na korak bliže ljudima...
