Izvor: Blic, 09.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto sam se izvinio Zdravku Šotri
Zašto sam se izvinio Zdravku Šotri
Niko od nas i ekipe nije očekivao da će film imati ovoliku posetu. Jedino je distributer odmah nakon gledanja u sali Taka, rekao: 'Samo je dilema da li će biti pet, šest ili sedam hijada gledalaca'. To je - kako je otkrio Vojin Ćetković, tumač glavne muške uloge (Mane) u filmu 'Zona Zamfirova' - dakle cela istina o 'proročkim' sposobnostima ekipe ovog filma, koji ovih dana ne samo da puni bioskopske sale širom zemlje već postiže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i najbolje 'prolazno vreme' koje će biti teško ugroziti. Sutra je deseti dan prikazivanja 'Zone' i očekuje se dvesta hiljaditi posetilac!
Sa kojim ambicijama se ušlo u posao, šta je bio cilj?
- Krenuli smo u ovaj posao kako bi napravil onu vrstu filma koje kod nas nema: dakle, epoha i melodrama sa komičnim elementima. U najkraćem, lektira. Film nije namenjen određenoj ciljnoj grupi, već može da ga gleda cela porodica.
Govorimo o filmu sada kada je jasno da je postigao enorman uspeh, ali šta je to što je ciljano urađeno u tom smislu?
- Prvo, reč je o reditelju koji ima ukusa i koji zna da odabere i adaptira tekst. Šotra je na toj priči radio deset godina, što samo govori da je imao jasnu ideju i da je tačno znao šta želi. Dalje, znao je da napravi dobitnu glumačku podelu i uz sve to Šotra je topao, veseo duhovit čovek, što prosto izlazi i iz filma.
A vi lično, sa kojim ste 'namerama' ušli u taj posao?
- Ja sam kao i većina drugih Zonu Zamfirovu video kao nešto što je opšte poznato. Ja sam znao, ne kako treba, nego kako mora to da se igra. I svi drugi su znali kako mora i onda smo došli na snimanje sa idejom kako mora. Zbog toga je prvih nedelju dana snimanja bilo vrlo loše. I nisam ja imao problem sa rediteljem, već on sa mnom jer ja sam 'znao' kako mora da se radi, dok mi je on govorio - polako smiri se, pravimo jedan lagani film, na šta sam ja uzvraćao - ne, to mora jako. I tako jedno nedelju dana. Kada sam potom odgledao film, prvi put posle montaže, ja sam mu se izvinio.
Zato što niste verovali u film?
- Verovao sam u film, ali nisam verovao u taj način. Razlikovale su nam se koncepcije. Ja sam tek posle pet dana snimanja prihvatio taj način i počeo da verujem u njega. Sada kada gledam film tačno razlikujem kadrove koje smo snimali u to vreme od onih posle.
Vaša igra nije tipična za igru u domaćem filmu; prilično ste se bavili nijansiranjem krupnih kadrova, koristili ste takozvanu tehniku mikro glume?
- Ono što sam ja hteo u celoj stvari jeste da, prvo, film ne liči na našu arhaičnu glumu, znači da se razlikuje od onoga kako se nekada igrala Zona Zamfirova u pozorištu, i, drugo, da ne liči na neke naše istorijske fimove koje neće niko gledati. Nismo mi radili film tačno određenog žanra koji treba da bude daleko od raelizma. Ovaj film jeste epoha, ali to još uvek ne znači da ga tako treba igrati. U filmovima kao što su na primer 'Zaljubljeni Šekspir' ili 'Mulen ruž' i nekim drugim iz epohe, glumci igraju savremeno, igraju za današnju publiku. Možda su ti ljudi iz davnih vremena bili dugačiji, a možda i nisu - to ne znamo; kao što ne znamo na koji način su oni patili ili voleli. Ja mislim da je reč o nečemu univerzalnom. I najzad, neće mene da gleda neko iz tog vemena, nego nas ljudi gledaju danas, ili će nas gledati u budućnosti. I na osnovu toga će zaključivati o nama danas.
Zdravko Šotra je u vreme priprema za film ipak tvrdio ono što se danas i ispostavjla - da je to film za sve generacije?
- Da tu stvar razjasnimo: niko nije imao pojma da će film ovako proći kod publike. Sreća je da smo ubedili producenta Miška i negovu firmu Drim kompani, da uopšte da pare za film. Ali da smo mi mogli znati da će ovako biti u bioskopima, čovek bi se više zadužio, film je mogao biti bogatiji, bolje opremljen, mogao je ličiti na holivudski spektakl. Iako je i sa ovim parama, reč o našem najskupljem filmu, ne računajući koprodukcije.
Da li biste u tom slučaju drugačije formulisali ugovor?
- Ne, uopšte nije reč o novcu. Producent je bio maksimalno korektan pema nama; u stvari, on se pema nama odnosio normalno, što ovde naravno nije normalno. Prvo, to je čovek koji ima godina kao ja i drugo ne radi na način na koji se ovde radilo. Naime, nekim producentima i nekim producentskim kućama iz Beograda je odzvonilo. Ne postoje više tolika leđa koja mogu da te čuvaju dok ti radiš i ovo i ono. Došlo je neko drugo vreme i taj čovek, Miško, je došao sa nekom jasnom, zdravom matematikom i enegrijom. Nijedan posao više ne može da radi neko ko nije zdrav. Celim bićem osećam da je nastupilo neko drugo vreme, da je 'ono veme', u kojem je bilo još ostataka iz Titovog doba, definitivno iza nas. I zato je ovaj film ovakav.
Može li se govoriti i o drugačijem vremenu kada je o filmu reč?
- Ovaj film je pored ostalog gledan i zato što nema psovanja, nema utoka, pucanja, kriminala. Glupo je porediti, ali kod nas čak ni u ovim inostranim serijama kojima se narod truje, nema toga. Međutim čak i ti obični gledaoci, koji to gledaju, te kasandre i slično, čak i oni kažu ovo ne valja ali nema ništa drugo. Pa nije u redu da nešto što je toliko loše ima toliku publiku, kad mi to možemo da odradimo levom nogom. Svaki naš glumac bi morao mnogo da se potrudi da odigra tako loše. Međutim, naša televizijska publika i dalje odrasta na tome.
Da li je bilo primedbi da film nije na visokom umetničkom nivou?
- Naravno, pa i ja sam, kao što rekoh imao tu primedbu. Svi, počev od velikih poznavaoca Sremčevog dela, imali su ideju kako to mora - da tu mora da bude krvi, znoja, suza. Ne mora. Šotra potpuno stoji iza tog filma i film, kao takav, sam sebe brani.
Kako ste ušli u priliku da snimite spot?
- Trebalo je da snimim jednu pesmu koja nije ušla u film već samo u seriju. Onda me je Neša Galija pozvao da otpevam još jednu. Ušli smo u studio on, Laza Ristovski, i ja. I za četiri sata zavšili ceo posao. Oni su mi bukvalno sve izrežirali, ne kako treba da otpevam tu pesmu, već su me vodili rediteljski. Ta pesma je po mom mišljenu otpevana glumački a ne pevački i drago mi je što sam je snimio.
Zapostavili smo pozorište, ne samo u ovom razgovoru?
- Oba moja pozorišta u kojima najviše igram, Jugoslovensko dramsko i Beogradsko dramsko, su u građevinskim radovima. Pred toga postoje i drugi razlozi. Hoću naravno da igram u pozorišu, smatam da glumac bez pozorišta nije kompletan, ali u ovom trenutku sam okrenut filmu. Čini mi se da malo kasnim iako sam igrao i u velikim serijama ali neke stvari bi trebalo stići; osim toga imam utisak da se na filmu i na televiziji neke stvari bitno menjaju. Željko Jovanović
