Izvor: Blic, 02.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto sam povilenio pod stare dane
Zašto sam povilenio pod stare dane
Ljuba Moljac je bio ne samo dobar glumac nego i humorista. On je gotovo uvek zabavljao društvo oko sebe, čak je i nastupao sa svojim humorističkim programima. Jednostavno, čovek je bio duhovit. A to se, naravno ogleda i u scenariju filma 'Pljačka trećeg rajha' gde je Drugi svetski rat prikazan na komičan način i to iz ugla dva zanimljiva lopova. Ono što celu stvar čini dodatno zanimljivom je činjenica da se priča bazira na istinitom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << događaju - rekao je reditelj Zdravko Šotra na početku razgovora za 'Blic' o filmu koji upravo snima po tekstu Miodraga Andrića, poznatijeg kao Ljuba Moljac. Naime, po njegovim rečima on se već petnaestak godina, s vremena na vreme, bavi tim tekstom a sada je zainteresovao i 'Drim company' da priča krene u realizaciju. I sam se, kaže, pozabavio radom na scenariju tako da je do sada napravio sedam, osam verzija.
Sa 'Zonom Zamfirovom' ste, za ovdašnje prilike, postigli veliki uspeh. Šta očekujete od 'Pljačke trećeg rajha'?
- Mene sad često pitaju što sam povilenio pod stare dane. Znate, jedan od odgovora bi mogao biti da sam dugo godina radio na televiziji i sad kada sam se nje oslobodio mogu potpuno da se posvetim filmu. Kada govorim o svom radu na filmu uvek pomenem komediju 'Lajanje na zvezde', jer ona mi je, na neki način, otvorila put. Tako, onih desetak scenarija koje vučem po fijokama i torbi, otvaraju put jedan drugome. Godinama smo gledali filmove sa teškim ratnim i socijalnim temama. Vi se ipak okrećete nekim univerzalnijim temama, odnosno literaturi, i duhovitijem pristupu stvaraima?
- Mene su zvali na okrugli sto u Vrnjačkoj Banji na koji nisam mogao da dođem ali sam poslao svoje viđenje, između ostalog, i o tome zašto je publika toliko pohrlila na 'Zonu Zamfirovu'. Tajna je svakako i u činjenici da je reč o dobroj literaturi. Očekujem da će se posle 'Zone Zamfirove' još neko setiti da ‘filmuje’ neko dela srpske književnosti. Možda smo pomalo zaboravili na njeno bogatstvo, ili na pregršt inspirativnih istorijskih tema. Mislim da se može već jednom početi sa izlaženjem iz tog tematskog kruga koji se bavi nekom našom neveselom stvarnošću. I to bez obzira na činjenicu da nas je ona obeležila poslednjih deset, petnaest godina. Pokazalo se da publika rado gleda dela srpske književnosti na filmskom platnu. A kako vi vidite savremeni trenutak u srpskoj kinematografiji, pposebno imam u vidu nedostatak novca i ‘igre’ oko njega?
- Najpre, lično mislim da je stanje u našoj kinematografiji dobro.
Jer, kako-tako, ali ovde se ipak snimaju filmovi. Često podsećam da u našem okruženju nema nikoga ko ima sličnu produkciju. Gotovo da bi se moglo reći da smo u tom smislu sila što se tiče ovog dela Evrope. Evo, rade i mladi početnici i mi veterani. Dakle, u ovoj zemlji se snima dosta filmova. Recimo, u Bugarskoj se snimi jedan film godišnje i taj jedan ne pređe granice zemlje u kojoj je nastao. A mi, priznaćete, imamo filmove koji šetaju po svetu. Jesmo mi to bogati talentima ili...?
- Tako se to nekako zapatilo. Kao što se zapatila košarka, odbojka, vaterpolo...Umetnost je pustila korene tu, samim tim stvorili su se i kadrovi. Znate, umetnost i talenat uvek pronađu neke svoje puteve. Očekujem da će se razraditi i ti mladi režiseri. Evo, na primer debitant Miloš Petričić je napravio odličan film. Bez obzira što filmadžije toliko kukaju, stanje je dobro jer snimaju se filmovi a to je najvažnije. Tatjana Nježić
