Izvor: Blic, 07.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto sam posumnjala u sebe?
Zašto sam posumnjala u sebe?
Prva predstava u novoj sezoni Zvezdara teatra, 'Povratak' Harolda Pintera, premijerno će biti izvedena u sredu 8. oktobra, u kojoj, pored niza glumaca koje predvodi Bora Todorović, igra i Nataša Ninković. Ona igra jedini ženski lik u ovoj priči o (sumanutoj) londonskoj porodici koju je režirao Nikita Milivojević.
Da li je teško opisati osobu koju igrate u ovoj predstavi simboličnog naziva?
- To je žena koja je imala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sumjivu prošlost i čija sadašnjost nije ništa bolja. Ona se udala za čoveka čija je majka vrlo slična njoj. Odlazeći u Ameriku ona je zaparavo pokušala da živi normalno, formirala je porodicu, rodila troje dece ali je to nije sprečilo da ponovo padne. Pokušavajući da nađem sredstva kojima ću je braniti, takvu kava je, shvatila sa da je ona hiper iskrena. A to je osobina ili dece, ili ludaka. Zato sam odustala od uobičajenog načina rešavanja lika, nekako sam joj više pristupala stomakom, intuitivno. Imali ste delikatan zadatak - da odbranite ženu koja prihvata da je prodaju na njene oči?
- Da, zato što je i danas sve na prodaju samo se postavlja pitanje cene. Svi mislimo da se nikada ne bismo prodali, ali i te kako bi. Ne prodajemo se doduše lično kao ta žena, ali prodajemo neke svoje norme, stavove, samo je pitanje za koliko i u kojim okolnostima. Na žalost sve ima svoju cenu. Ja sam se pitala kako ta žena ne vidi ništa loše u tome što radi, kako tako lako prihvata da bude prodata. Ubrzo sam shvatila da je ona osoba bez korena. Ljudi bez korena ne pripadaju nikome, imaju veoma jak nagon za samoodržanjem i ona oseća da joj nema nazad. Vratila se u sredinu iz koje je pobegla ali vidi da ne može dalje od sebe. Shvata da je duboko u blatu i onda kaže sebi - dobro ‘ajde da se istrgujemo da bi mi bilo što bolje u tom blatu. Teško je oteti se utisku da se mračna tema ovog komada nekako uklopila u sivilo koje se tiče našeg vremena uopšte?
- Ovaj komad govori o jednoj rasturenoj porodici, govori o tome koliko je tu porodicu osakatila jedna žena, koliko je te muškarce ograničila njihova majka dok je bila živa. Međutim, iako to zvuči neverovatno i strašno oni ipak funkcionišu, premda se međusobno svađaju, iscrpljuju. I sada ako neko od njih izađe iz tog kruga, pogotovu u društvu kakvo je britansko, strogo staleški podeljeno, oni mu se svete. Kako si se usudio da izađeš iz našeg kruga, a onda dođeš i pričaš nam o našem blatu.
Kakav prijem ove predstave očekujete s obzirom na temu?
- Prvi put ne znam, zaista. Slično ste se osećali i pred premijeru 'Višnjika' u Narodnom pozorištu?
- Ja sam posle te premijere bila malo u šoku. Svi mi iz te predstave smo bili maksimalno ispunjeni i zadovoljni onim što smo uradili a onda dođe kritka, pozorišni ljudi, pa i publika i kažu: 'Ma daj, šta je to!' Bila sam počela da sumnjam u sebe. Shvatila sam da sam u pravu tek kada smo otišli van ovog prostora, kada nas je oduševljeno pozdravljala pulika na raznim gostovanjima u Bugarskoj, Makedoniji. Mnogi kompetentni ljudi su nam odali priznanje, upravo nam stižu pozivi za gostovanja iz mnogih sredina. Treba da se zapitamo šta to naša publika očekuje od pozorišta? Da li samo da se zabavi ili nešto više? Hoćete li biti novih pozorišnih istraživanja?
- U ovom trenutku se odmaram i berem plodove rada na filmu 'Profesionalac', gostujemo na festivalima širom sveta. Ali i za taj film isto važi, ovde skoro da se niko nije bavio samim filmom, skoro da niko nije napisao ni reč o filmu 'Profesionalac', već su se samo bavili poređenjem sa predstavom, i da li je Bora drugačiji od Bate i šta znam šta još. A onda film ode napolje i tamo neki kompetenti ljudi kažu da je dobar, daju mu i neke nagrade, što se tamo ne dešava ako nisi dobar. I sada kada je to odjeknulo napolju, počinju i ovde da klimaju glavom. Mislila sam da poslovica kako niko nije postao pop u svom selu, više ne važi. Željko Jovanović
