Izvor: Vostok.rs, 16.Jan.2017, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Rusija tako velika?
„Kako votka...“, „Zašto Putin...“ – tako otprilike počinju pitanja vezana za Rusiju koja korisnici interneta često postavljaju na Guglu i drugim pretraživačima. U seriji članaka „Zašto je Rusija...“ detaljno ćemo odgovoriti na najčešće postavljana pitanja. Prvo je posvećeno veličini Rusije.
Rusija je najveća zemlja na svetu. Zauzima površinu od 17,1 milion kvadratnih kilometara. Na njenoj teritoriji bi se, na primer, moglo smestiti 25 država poput Francuske ili 47 poput Nemačke. Razlozi tolike veličine Rusije su istorijski.
Najpre se Rusija formirala kao tradicionalna evropska država. Mnogobrojne kneževine su bile u međusobnim sukobima sve do 15-16. veka, kada je prvenstvo pripalo Moskvi. Moskovski knezovi su uspeli da nadjačaju sve ostale i ujedine teritorije na kojima su tada živeli Rusi.
Širenje na istok
Zatim je počelo ono najzanimljivije. Već za vreme Ivana IV Groznog(1533-1584) ruski kozaci su krenuli da osvajaju zemlje iza Uralskih planina, tj. Sibir i Daleki istok. Danas azijski deo Rusije čini 77% njene teritorije, što znači da je upravo zahvaljujući osvajanju Sibira Rusija postala najveća zemlja na svetu.
Moskva je bez većih problema osvajala istočne teritorije. Rusi su već 1645. godine stigli do obala Tihog okeana. Vladimir Kolosov, predsednik Međunarodnog geografskog saveza, izdvaja dva glavna razloga zbog kojih ekspanzija u Sibiru i na Dalekom istoku nije naišla na značajan otpor.
Prvi je taj što je na ogromnim i hladnim teritorijama živelo malo ljudi. „I sada je gustina stanovništva takva da tamo žive 2 stanovnika na jedan kilometar kvadratni, a u 18. veku je taj pokazatelj bio još manji“, rekao je Kolosov za „Rusku reč“. Drugo, plemena koja su živela u Sibiru uglavnom nisu doživljavala sjedinjenje sa Rusijom kao neki problem.
Ogromna imperija
„Rusi nisu težili da potisnu lokalna plemena. Njih je uglavnom interesovalo krzno, jer je ono bilo vredna roba u trgovini sa Evropljanima“, objašnjava ekspert. Autohtona plemena su mogla mirno da žive kao i ranije, a Rusija im je garantovala bezbednost u zamenu za porez. Po Kolosovljevim rečima, to je odgovaralo svima i zato je širenje Rusije u Sibiru uglavnom izvršeno mirnim putem.
Sa druge strane, Rusija se daleko sporije širila prema zapadu i jugu, jer je za te teritorije morala da ratuje sa Poljskom, Turskom i drugim uticajnim silama. Pa ipak, Ruska imperija je dostigla ogromne razmere, čak i veće nego današnja Rusija – zauzimala je 21,8 miliona kvadratnih kilometara.
Ruski činovnik Aleksandar Polovcov je 1865. godine istakao da je Rusija toliko velika da je njome veoma teško upravljati, jer ponekad nije lako čak ni shvatiti šta se dešava na granicama: „Danas je stiglo saopštenje da je general Černjajev zauzeo Taškent [grad u Aziji, današnja prestonica Uzbekistana]. Niko ne zna zašto i zbog čega. Ipak ima nečeg erotskog u onome što se dešava na granicama naše imperije...“
Velika teritorija, malo stanovništva
Rusku imperiju je zamenio Sovjetski Savez, a on je bio još veći – zauzimao je teritoriju od 22,4 miliona kvadratnih kilometara. Današnji izgled je Rusija dobila posle raspada SSSR-a koji se izdelio na 15 nezavisnih država.
I pored ogromnih razmera Rusije, ona je po broju stanovnika tek na 9 mestu u svetu – ima 146 miliona stanovnika, što je samo za 10 miliona više nego Japan, čija je teritorija 45 puta manja. Vladimir Kolosov podseća da je značajan eo Sibira i ruskog Dalekog istoka, naročito sever, teritorija sa surovom klimom gde ljudi još uvek teško mogu da opstanu.
Oleg Jegorov,
Ruska reč
