Izvor: Politika, 31.Maj.2015, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto droga prati rokenrol
U pesmi „Hotel Kalifornija” američki bend „Igls” ne pominje uticaj narkotika, ali on je uočljiv u svakom stihu
Rokenrol je svojim liberalnim, pa često i anarhističkim stavom, osim potpuno novog pogleda na svet, kako u muzičkom tako i u socijalnom smislu, dodatno utro put i jednoj opasnoj pošasti – upotrebi opojnih droga.
I mnogi velikani ozbiljne muzike u prethodnim vekovima svoj duhovni doživljaj „pojačavali” su upotrebom najrazličitijih narkotika. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Hektor Berlioz, Igor Stravinski, Ludvig Van Betoven, Robert Šuman, Volfgang Amadeus Mocart, Frederik Šopen... samo su najslavniji iz plejade onih koji su svetsku umetnost obogatili grandioznim delima, ponekim i uz upotrebu različitih opijata.
Ali, to su bili ljudi za čije stvaralaštvo je osim izrazitog talenta bilo neophodno, pre svega, veliko muzičko znanje. Rokenrol je i ovde uneo revoluciju. Svirati električnu gitaru nije bio tako komplikovan posao kao pisanje simfonija ili opera, što je milione mladih inspirisalo da se opredele za muziku svog doba i slavu.
Ona je, međutim, tražila žrtve, a one su se lakše podnosile uz kokain, LSD, marihuanu i slične „podizače”. I tako se nešto što je „pomagalo”, praktično šačici stvaralaca ozbiljne muzike, raširilo na milione onih kojima je bilo dovoljno da se pojave pred desetinama hiljada obožavalaca i da za sebe pomisle da su bogovi.
Ono što je u tom „lutanju iluzijama” na kraju spojilo generacije muzičkih stvaralaca iz različitih epoha je smrt izazvana upravo prekomernom upotrebom droge. I taj tragični put još nije okončan. Preneo se u ogromnoj meri i na rok obožavaoce, na publiku, svakodnevno povećavajući armiju onih koji su otišli pre vremena.
Već u prvom stihu pesme „Hotel ’Kalifornija’”, bend „Igls” ukazao je na taj tragični put: „Na mračnom pustinjskom autoputu, sa hladnim vetrom u kosi, sladak miris kanabisa širi se kroz vazduh. Napred, u daljini, vidim svetlucanje sijalica. Glava mi je otežala, a pogled se zamutio. Morao sam da stanem da zanoćim.”
Sledi niz događaja koji nesumnjivo potvrđuju o čemu se radi i koje su razmere mahnitosti izazvane drogom u koje je pomenuti putnik upao. Čudni ljudi, čudni glasovi, čudni zvukovi... sve to spaja se u zajedničko ludilo iz kojeg kao da nema izlaza.
Jer kako pesma pred kraj kaže: „Poslednje čega se sećam, pojurio sam ka vratima. Morao sam da se izvučem tamo gde sam prethodno bio. ’Opusti se’, kaže mi noćni čuvar. ’Svi smo mi programirani da ugostimo. Možeš da se čekiraš kada god želiš, ali nikada ne možeš da nas napustiš!’”
Poslednja rečenica je i najveća opomena. U kandže droge upada se lako, gotovo neosetno. Onda nastaje pakao iz kog povratka uglavnom nema.
A da ga prečesto nema potvrđuju sudbine nekih od najblistavijih zvezda rokenrola: Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Džim Morison, Elvis Prisli, Sid Višes, Fil Lajnot, Di Di Ramoun, Džon Entvisl, Majkl Džekson, Ejmi Vajnhaus... Njihovi životi prekinuti su u trenutku kada su mogli, i davali najviše.
Borba protiv droge je teška, ali ne obavezno i izgubljena. Mnogi su to dokazali. Ipak, živeti pod uticajem opijata znači živeti nečiji tuđi život. A upravo to je i najveći poraz.
----------------------------------
Hotel Kalifornija
Na mračnom pustinjskom autoputu
Sa hladnim vetrom u mojoj kosi
Sladak miris kanabisa
Širi se kroz vazduh
Napred, u daljini
Video sam svetlucanje sijalica
Glava mi je otežala, a pogled se zamutio
Morao sam da stanem da zanoćim
A tamo na ulazu stajala je ona
Začuo sam crkvena zvona
I pomislih:
„Ovo bi mogao da bude ili raj ili pakao
A onda je upalila sveću
I pokazala mi put
U hodniku su se čuli glasovi
Učinilo mi se da čujem kako kažu:
„Dobrodošao u hotel ’Kalifornija’”
Tako divno mesto, tako divan lik
Mnogo je soba u hotelu „Kalifornija”
U bilo koje doba godine
Možeš ovde da odsedneš
Njene misli su uvrnute kao kod Tifani
Ima bend koji se naziva „Mercedes”
Ima i mnogo lepih momaka koje zove prijateljima
Kako samo igraju u dvorištu, slatki letnji znoj
Neki igraju da bi zapamtili, drugi da bi zaboravili
Pozvao sam kapetana
„Molim vas moje vino”
A on reče: „Nismo to piće imali još od 1969.”
A oni glasovi i dalje se čuju iz daljine
Bude te usred noći
Samo da bi ih čuo kako kažu:
„Dobrodošao u hotel ’Kalifornija’”
Tako lepo mesto, tako lep lik
Opstaju ovde u hotelu „Kalifornija”
Kakvo divno iznenađenje
Daje ti alibi
Ogledala na plafonima
Ružičasti šampanjac na ledu
A ona kaže: „Svi smo mi ovde zatvorenici,
Po sopstvenoj volji”
A u gazdinim odajama
Sakupljaju se za gozbu
Nabadaju svojim čeličnim noževima
Ali ne mogu da usmrte zver
Poslednje čega se sećam
Potrčao sam ka vratima
Morao sam da se izvučem
Na mesto na kojem sam bio prethodno
„Opusti se”, reče noćni čuvar
„Svi smo mi programirani da ugostimo
Možeš da se čekiraš kada god želiš
Ali nikada ne možeš da nas napustiš!”
