Izvor: Politika, 07.Apr.2010, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita od torture – obaveza lekara
Tortura, koja se najčešće sprovodi nad licima lišenim slobode, predstavlja najteži vid kršenja ljudskih prava na lični integritet i dignitet. Osobe lišene slobode radi policijskog zadržavanja, pritvora, izdržavanja kazne zatvora, ili u bilo kom drugom kontekstu, nalaze se u situaciji potpune zavisnosti, što ih čini posebno ranjivim u odnosu na bilo koji vid zloupotrebe. Mučenje i primena drugih surovih, nečovečnih ili ponižavajućih postupaka ili kazni zabranjeni su međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravnim aktima i domaćim zakonima. Uprkos zabranama, tortura se i dalje sprovodi i predstavlja globalni problem koji je posebno izražen u pojedinim zemljama i određenim situacijama, najčešće tokom ratova. Raspoloživi podaci upućuju na to da u Srbiji ne postoji institucionalna, sistematska tortura, ali da i dalje postoje brojni slučajevi surovog, neljudskog i ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja.
Radi efikasnije zaštite od torture neophodno je razviti odgovarajuće preventivne mehanizme. Aktivnost ovih mehanizama, pored ostalog uključuje periodične posete mestima na kojima se nalaze lica lišena slobode – policijskim stanicama, zatvorima i dr. Cilj ovih poseta je da se utvrdi ima li slučajeva torture, ali i da se utvrdi kako se postupa u zakonom definisanim situacijama primene sredstva prinude ili izricanja disciplinskih mera. Takođe, pri ovim posetama proveravaju se uslovi u kojima žive i rade lica lišena slobode, kao i obim i kvalitet zdravstvene zaštite koja im se obezbeđuje. Naša država je, ratifikujući 2005. g. Opcioni protokol uz Konvenciju UN protiv torture, preuzela obavezu formiranja nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Iako ova obaveza nije u potpunosti realizovana, vrlo delotvornim se pokazao preventivni mehanizam koji je formirao zaštitnik građana, radi monitoringa ustanova u kojima se nalaze lica lišena slobode.
Zdravstvena zaštita lica lišenih slobode ima, pored uobičajenih profesionalnih dužnosti lekara, specifične zadatke. Naime, lekari, pored lečenja svojim pacijentima, ali i lekarskoj profesiji, kao i međunarodnim i domaćim etičkim standardima profesije duguju mnogo više – obavezu zaštite pacijenata lica lišenih slobode od torture. U pitanju je veoma kompleksna obaveza, jer lekari imaju dvostruku odgovornost – prema pacijentu koga treba da zaštite, ali i prema svom poslodavcu od koga ekonomski zavise, koji je najčešće, kao i u Srbiji, upravo državni organ nadležan za izvršenje krivičnih sankcija, u našem slučaju Ministarstvo pravde. U ovoj situaciji, prijavljujući slučajeve lošeg postupanja prema licima lišenim slobode, medicinsko osoblje ulazi u rizik da u krajnjem ostane bez zaposlenja. U praksi se najboljim pokazalo rešenje da zdravstveno osoblje koje radi u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija bude zaposleno preko Ministarstva zdravlja, kako bi se obezbedila nezavisnost u radu. U tom smislu zaštitnik građana je, nakon konferencije o torturi, održane pre godinu dana, dao preporuke za promenu radnopravnog statusa zdravstvenog osoblja koje je još uvek zaposleno preko Ministarstva pravde. Druga, možda i važnija, potreba zdravstvenog osoblja koje radi sa licima lišenim slobode jeste da bude obučeno za korišćenje Istanbul protokola – međunarodnog standarda za istrage u slučajevima sumnje na torturu i za sudskomedicinski (forenzički) pregled. U protivnom, medicinski pregled osoba koje prijavljuju torturu u potpunosti gubi smisao jer se ne sprovodi na način koji će žrtvu zaštititi i omogućiti pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti osoba koje su se prema licima lišenim slobode ponašala na zabranjen način. Pozitivna iskustva ukazuju na to da je uključivanje sudskomedicinskih eksperata u istrage slučajeva sumnje na torturu veoma korisno. Na posletku, završio bih rečima Manfreda Novaka, specijalnog izvestioca UN za torturu: „Moje iskustvo pokazuje da su slučajevi u kojima lica lišena slobode lažno optužuju zvaničnike za torturu ili zlostavljanje daleko malobrojniji od situacija u kojima policijski službenici i zatvorski stražari poriču takve optužbe.“
Docent univerziteta, član Saveta zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode
Đorđe Alempijević
[objavljeno: 07/04/2010]
