Izvor: Politika, 17.Nov.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zastava najavila ruski pohod na sever
Kao argument za širenje svoje teritorije, u Rusiji ukazuju na podvodni produžetak grebena Lomonosova, koji se proteže do Severnog pola
Pre pet godina ruski podmorničari predvođeni istraživačem Arturom Čilingarovim izveli su istinski podvig: proplovili su duboko ispod ledene kore Arktika na severu naše planete, da bi na dnu Severnog ledenog mora – poboli zastavu Ruske Federacije.
U tom trenutku činilo se to kao simboličan potez, jedan od onih koji ulaze u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istorijske udžbenike, da bi tamo zauvek ostali. Danas, postavljanje pomenute zastave ima sasvim drugačije značenje – reklo bi se čak značajnije od svojevremenog američkog pobadanja zastave na Mesecu.
Naime, po sve učestalijim izveštajima pomoraca i meteorologa, ledena kapa na severu naše planete ubrzano se tanji i nestaje. Time se za zemlje koje ističu svoje pravo na delove arktičkog pojasa, a pre svih Rusiju, otvaraju novi do sada nezamislivi plovni putevi. Ali i pristup potencijalnim nalazištima nafte, prirodnog gasa, minerala (nikl, bakar, uranijum). Tako gledano, svaki dokaz fizičkog prisustva na terenu, pa makar i u obliku zastave pobodene na dnu okeana, poprima strateško značenje.
Kako pokazuju geografske mape, polovina Arktika graniči se sa Rusijom. Granična linija proteže se na više od 10.000 nautičkih milja. Ovo najveću državu na svetu definitivno stavlja u kategoriju glavnih igrača kada je reč o svemu što se dešava na ledom okovanom severu naše planete. Pomenute činjenice svesni su u Moskvi. Ali svesni su je i u drugim zemljama, a pre svega u velikima, poput SAD, Kanade i Kine, gde ne kriju da imaju sopstvene interese u ovom delu sveta. Ukratko, ideja da Rusija bude hegemon na Arktiku malo kome od navedenih je prihvatljiva.
Trenutno, teritorija ruske države se prostire na nekoliko ostrva u Severnom ledenom okeanu. Faktička granica, međutim, tamo je gde počinje okean. U Moskvi smatraju da su sazrele okolnosti da ta granica bude pomerena dalje na sever. A tamo se, prema aktuelnim procenama, nalazi čak 22 odsto svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa. Kao argument za širenje u Rusiji ukazuju na podvodni produžetak grebena Lomonosova, koji se proteže do Severnog pola.
Kako je prošle godine na sastanku u Arhangelsku najavio tadašnji premijer, a današnji predsednik Vladimir Putin, velika zemlja je spremna da krene u novu fazu regionalnog razvoja, što se svakako odnosi i na njene severne teritorije. To podrazumeva istraživanja novih izvora sirovina, pre svega energenata, izgradnju novih pomorskih terminala, stvaranje neophodne infrastrukture, razvoj komercijalnog brodarstva... Praktično – industrijalizaciju Arktika.
Po rečima Putina, Rusija je spremna da o sudbini Arktika razgovara sa svim državama koje na njega, takođe, polažu pravo. Ali kako je napomenuo: „Čvrsto će, i nepokolebljivo, štititi sopstvene interese”. Jasan primer te odlučnosti je i izgradnja luke na poluostrvu Jamal, u centru ruske severne obale, a koja bi, zahvaljujući klimatskim okolnostima, trebalo da u funkciji bude svih 365 dana u godini.
Prema rečima Konstantina Simonova, iz Fonda za energetsku bezbednost, Arktik je u neku ruku politički dar Putinu. „Ovde je moguće pokazati da je Rusija – ozbiljna sila”.
Ipak, stvari ne bi trebalo preuveličavati, opominje Simonov. Za istraživanje novih nalazišta nafte i gasa potrebno je mnogo godina. Tek potom će se znati da li se ceo posao i isplatio.
Rusija, kao država koja se dinamično razvija, u mnogome zavisi od energenata. Kako je u knjizi „Buduća istorija Arktika” napisao Čarls Emerson, „gledano iz pozicije Kremlja, ovladavanje arktičkim resursima nije više stvar izbora. To je – strateška potreba”.
U Moskvi su svesni svoje pozicije, ali i činjenice da je najsigurniji put do „severnog blaga” – saradnja sa kompanijama iz drugih zemalja, onih koje iskazuju energetske interese jednake ruskim. „Gasprom” kao jedan od najvećih distributera prirodnog gasa krenuo je u saradnju sa norveškim „Statoilom”. Slično su učinili „Rosnjeft” i američki „Ekson mobajl”.
U celoj priči glas boraca za očuvanje prirode, izgleda, najmanje se čuje. Njihov apel da se ne narušava ekološki sistem dela planete od kojeg će nam svakako zavisiti budućnost, gubi se u zveketu para na koje računaju kompanije kojima se posreći da krenu u „severnu poslovnu avanturu”. Uostalom, ruski Državni komitet za ekologiju još 2000. je stavljen pod nadležnost Ministarstva za prirodne resurse.
O važnosti severnih teritorija svedoči i istorija. U vreme Drugog svetskog rata nemačka armija je na svaki način nastojala da osvoji tamošnju luku Murmansk, koja je smatrana strateškim mestom za dalje vojno napredovanje. Za razliku od Nemaca, sovjetski lider Josif Staljin često je tamo slao svoje neistomišljenike.
Premda je šef norveške diplomatije Espen Bart Eide svojevremeno izjavio kako je Arktik – „ništa više do okean”, vreme ga je demantovalo.
Slobodan Samardžija
-----------------------------------------------------------
KARLOV UGAO
• Hladni rat je odavno završen. Sada nastupa još hladniji – za Arktik.
• Ruski medved bi da obuče belo krzno.
• Zašto i mi da ne tražimo parče Severnog pola. Makar da tamo hladimo pivo i lubenice.
• Svi će ostati praznih ruku... Kad se otopi sav led na Arktiku.
• Amerikanci, Rusi, Kanađani, Skandinavci... Svi bi crno na belo. Naftu na ledu.
• Šestoro braće, a jedna kapa. I to ona bela Zemljina.
• Svi bi da budu naftni šeici u ledenoj pustinji.
• Amerikanci i Rusi na Severnom polu. To je borba Deda Mraza protiv Božić Bate.
• Planeta je već podeljena. Ostaju samo polovi za podelu.
• I mi se tu nešto pitamo : Ne damo ni Kosovo, ni Severni pol!
Dragutin Minić
objavljeno: 18.11.2012
