Izvor: Blic, 16.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaslužujemo više od ćoška Evrope
Zaslužujemo više od ćoška Evrope
Promotivnom turnejom bubnjara Džimi Koba po Srbiji, prošlog novembra, i seminarom koji je on održao tokom boravka u Beogradu, počeli smo nezvanično sa radom - kaže direktor Balkanskog džez centra, proslavljeni trubač Stjepko Gut, koji se upravo vratio sa turneje po Irskoj. Nastavljajući priču o Centru Stjepko Gut u razgovoru za 'Blic' kaže:
'Nameravam da razgovaram na više nivoa kako bismo dobili neki neuređeni podrum >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji bismo preuredili -da muzičari najzad dobiju mesto za kojim plaču, makar to bila i neka lepa rupa. Kako je Srbija prihvatila vašu džez ponudu?
- Obradovala me je Srbija koja se totalno otvorila za džez. To je najbolje pokazala desetodnevna turneja Bore Rokovića koju su pokrile lokalne TV stanice po Srbiji. Radionice su održavane u svakom gradu, a 'Jamaha', koja je turneju pomogla, koristila je vreme da prezentuje svoje instrumente. Moj kvartet je takođe bio na turneji doduše samo u pet ili šest gradova. Ne bi trebalo zaboraviti ni šestodnevnu turneju Džordža Kejblsa, uključujući i Podgoricu. Jasno je da publika najviše voli da vidi čuvene crne američke muzičare i zaista od Amerikanaca stalno treba učiti, neke od starijih treba dovoditi dok su još u snazi, ali cilj nam je da predstavimo i afirmišemo domaće mlade muzičare. Pružili smo šansu Dušanu Novakovu, Dušku Ivaniševiću, obojica su podelili turneju sa Džordž Kejblsom… Aleksandar Jaćimović, saksofonista, takođe se dobro pokazao. Predstavili smo austrijski bend Bernda Luefa u DOB-u u kome svira naš Dušan Novakov.
Odlaskom iz Doma Omladine kao da je izgubljena i mogućnost koncertnog predstavljanja rada Balkanskog džez centra. Da li planirate neki novi prostor u kome bi džez bio izvođen?
- Mislim, OK je klub 'Plato', dobro je da postoji makar jedno džez mesto u gradu, ali one zelene lampice… nije to ono zbog čega mi muzičari vežbamo. Nije loše svirati i po mestima gde te devedeset posto ljudi ne sluša, gde je gazda odlučio da tu džez bude samo fon, ali to nije džez klub kakav je potreban muzičarima. Najlepša mesta za sviranje su ona gde vladaju polukoncertni uslovi. Znam da ću obijati pragove ali to je jedino rešenje. U organizaciji Balkanskog džez centra uskoro dolazi Austrijanac Karlhajnc Miklin, iz Hrvatske dovodite pijanistu Matiju Dedića na turneju po Srbiji! Koje još aktivnosti planirate?
- Karlhajnc Miklin je osamdesetih bio zvezda džez festivala u Nišu, dolazio je i na Beogradski festival. Sada će oformiti kvartet u kome sviraju dva naša momka i dva Austrijanca. Znači ovo je već druga razmena sa Austrijancima. Ponudićemo najvećem i najjačem klubu u Austriji, u Beču, da naprave nedelju džeza iz Srbije i Crne Gore. Sad je i u Austriji, kao i u celoj Evropi trend da se predstavljaju evropski džez muzičari ravnopravno sa Amerikancima, da se taj 'džez rasizam', po kome 'samo Amerikanci mogu i umeju da sviraju', iskoreni. To bi bilo dobro za nas jer smo ionako gurnuti u ćošak Evrope, pa bi nam to baš bio izlazak u svet. Miklin je veoma uticajan u Austriji i spreman je da pomogne da se ova ideja realizuje. Bio bi to program sa elementima našeg melosa. Dedić dolazi na Valjevski džez festival. Bio moj student u Gracu, svirao sa mnom u bendu dve-tri godine, vrlo talentovan pijanista. Posle Valjeva nastavlja turneju po Srbiji sa 'Grac veteranima', kako su sebe nazvali, a koji čine Marko Đorđević, Predrag Rešin i Duško Novakov. U Boru će ovog leta biti organizovan seminar četiri-pet organizacija, uključujući i tamošnje džez udruženje. Radimo kamp na Borskom jezeru, u banji u blizini, a dolaze Melba Džojs, fenomenalna pevačica, bubnjar Dejv Gibson, italijanski pijanista Niko Menči, francuski saksofonista Nikolas Dari, Predrag Revišin, Ivan Ilić, dirigent sa Radio Beograda, koji radi teoriju aranžiranja, i Irac Tomi Heferti. Da li bi Beograd uskoro mogao da postane i jako mesto džez produkcije obzirom na postojanje jakog Big benda?
- Sa Mišom Blamom, koji je sada direktor Muzičke produkcije Radio Beograda, dogovorio sam se da od jeseni uradimo par velikih produkcija. On je već nabavio dosta tih instrumenata koji su falili. To bi zaposlilo ogroman broj muzičara. U Bratislavi, Budimpešti i Pragu se radi Holivud i radi se klasika. Njihovi muzičari zarađuju za naše uslove vrlo dobre honorare a još uvek su izuzetno jeftini jer muzičarske unije po svetu su jake i teško mogu da završe posao za manje od pedeset hiljada dolara. Dogovor je da nekoliko velikana dovedemo i prezentiramo ih sa velikim orkestrom, 'reda veličine' Džejms Muda, Džeri Grifina, ili Edija Hendersona… Moramo da animiramo Big bend da ne sedi samo u studiju, puši i igra kockice, nego da izlazi napolje i svira po Srbiji.
MILORAD PAVLOVIĆ
