Izvor: Vostok.rs, 01.Maj.2013, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zar je to patriotizam?
01.05.2013. - Jedan od uslova EU: Srbija mora odustati od sopstvene interpretacije istorijskih događaja
Pre nekoliko dana u Ljigu, malom gradu u centralnoj Srbiji, opštinska vlast je odlučila da srednja škola u tom mestu posle mnogo godina više ne treba da se zove «1300 kaplara», po mladim patriotama iz vremena Prvog svetskog rata.
Po njihovom mišljenju, školu ubuduće treba nazvati po jednom od njenih direktora, zbog čega bivši i sadašnji učenici te škole >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << protestuju, pitajući se - da li je jedan školski administrator važniji od 1300 dokazanih heroja? Međutim, ovaj slučaj iz Ljiga je mnogo važniji nego što se čini na prvi pogled, zato što on oslikava suštinu odnosa prema patriotizmu u današnjoj Srbiji. Pogledajmo zato ko su bili 1300 kaplara, čije ime lokalna vlast želi uporno da izbriše.
U vreme kada je Austrougarska izvršila agresiju na Srbiju i došla na područje oko Ljiga, započela je čuvena Kolubarska bitka. Beograd je već bio okupiran od strane neprijatelja, a demoralisana srpska vojska se povlačila, i činilo se da je slom Srbije bio neizbežan. U tim okolnostima veliki broj mladića iz Srbije i Austrougarske je prekinuo školovanje, da bi se kao dobrovoljci prijavili za odbranu otadžbine. Nakon kratke obuke oni su dobili činove kaplara i upućeni su na mesto odigravanja Kolubarske bitke nadomak Ljiga, koja je ostala upamćena kao jedna od najvećih pobeda u srpskoj istoriji.
Posle toga oni su bili raspoređeni u sve jedinice na frontu gde im je glavna uloga bila podizanje morala i očuvanje patriotskog duha među umornim vojnicima, a u kasnijim bitkama su se pokazali kao najhrabriji i najsposobniji srpski oficiri. Posle Prvog svetskog rata, što je takođe izuzetno važno, preživeli kaplari su činili intelektualnu elitu Srbije, budući da su postali čuveni naučnici i društveni delatnici.
S obzirom da 1300 kaplara predstavljaju slavni primer patriotizma, utoliko više čudi činjenica da su se posle toliko vremena današnje vlasti sa velikom upornošću potrudile da sećanje na njih izbrišu i zamene ga nekim drugim, prilično trivijalnim, bez pravog objašnjenja.
Stoga bi bilo vrlo zanimljivo osvrnuti se i na primere drugih zemalja gde se patriotizam smatra temeljom na kome se podižu nove generacije, a to se pre svega odnosi na Rusku Federaciju. Tamo je u nekoliko nedavnih javnih nastupa i u razgovoru sa rukovodiocima iz sfere obrazovanja, kao i sa samim mladim naraštajima, Vladimir Putin izrekao nekoliko konstatacija, koje jasno odražavaju državni stav prema tom pitanju.
Naime, predsednik Rusije je kazao da patriotizam nije ništa drugo nego ljubav prema domovini i da bez toga ni jedna zemlja ne može da postoji. On je prošlog meseca podržao ideju izdavanja školskog udžbenika vojne istorije Rusije za srednje škole, rekavši da će takva knjiga dobro doći i mladima i odraslima, jer su «neophodni orijentiri na čijem primeru bi današnja generacija mogla da vaspitava svoju decu», i još je dodao da «zemlja mora imati junake».
Putin se osvrnuo i na pokušaje da se izvrši uticaj na samospoznaju celih naroda i da im se nametne svoj sopstveni sistem vrednosti. Po njegovim rečima «to je potpuna realnost, isto kao i borba za rudna bogatstva, a sa tim se suočavaju mnoge zemlje, a među njima i Rusija». I zato je zaključio da «Rusija mora graditi svoju budućnost na čvrstom temelju, a temelj je patriotizam. Bez obzira koliko dugo razmatrali šta može da bude temelj i čvrsta moralna osnova za našu zemlju – ništa drugo, ni bolje nećemo smisliti». A ruskim televizijskim kanalima je poručio da ne treba samo da se bore za povećanje rejtinga i veće cene za reklamu, nego da treba obratiti pažnju i na negovanje patriotizma.
Međutim, da se vratimo na početak ove priče, na lokalnu vlast u Ljigu koja i dalje pokušava da uprkos protivljenju učenika, njihovih roditelja i javnosti, izbriše sećanje na mlade heroje iz vremena Prvog svetskog rata, koju su upravo tu, u kolubarskom kraju, izvojevali istorijsku pobedu i pokazali zadivljujući patriotizam.
Moguće da je njihova odluka da ukinu naziv škole «1300 kaplara», samo deo novog odnosa prema patriotizmu, u skladu sa novim okolnostima, ili tačnije rečeno, sa upravo pomenutim spoljnim pritiscima. Jer podsetimo, jedan od sedam uslova za dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, koje su doneli nemački parlamentarci, glasi da Srbija mora odustati od sopstvene interpretacije istorijskih događaja, a doslovno se pominje i obaveza promene svesti kod Srba. A da bi uspeli u tome, možda je za početak najlakše izbrisati sećanje na slavne istorijske događaje. Ali tada ni od patriotizma neće ostati ništa.
Ratko Paić,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
