Izvor: Politika, 18.Avg.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanemareni uslovi investiranja
Banke su u prošloj godini ostvarile neto dobit od oko petine milijarde evra, a ukupna privreda je utonula u oko milijardu evra neto gubitaka i nelikvidnost. Posledica je odsustvo investiranja, smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti, opadanje prometa i društvenog proizvoda. Očito su neophodne krupne promene koje će poboljšati uslove za investiranje, što jedino može obnoviti eksportnu industriju i vratiti nas rastu. Domaći i strani investitori su nam važni
Vapaj za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stranim investitorima ih neće privući. Strani investitori imaju iste želje kao i domaći. Da im se za uloženi novac povrati što brže i više, uz jednostavnije i jeftinije poslovanje. A to otežavaju mnogi propisi, ali se „giljotina” očito odmah pokvarila. Promene u sudstvu nisu učinile ugovore čvršćim niti ubrzalinjihovo izvršenje. Rigidni devizni propisi odvajaju nas od sveta, otežavaju poslovanje i dalje ostavljaju van funkcije novac„u slamaricama”. Loša infrastruktura poskupljuje transport i komunikacije i otežava poslove. A kad ih radnici blokiraju ni to nam ne ide u prilog. Industrija, poljoprivreda i izvoz su zanemareni. Subvencionisanjem se otežava poslovanje uspešnih, a podstiče opstanak loših.
Ako rastu prihodi države, poslovanje neminovno ostaje skupo. Ako su krediti skuplji nekoliko puta od onih u razvijenoj Evropi, teško je finansirati investiciju, a domaće štednje još nema. Umesto dovršene privatizacije, država se sve više petlja u komercijalna ulaganja, umesto da se dovršava privatizacija. Banke su u prošloj godini ostvarile neto dobit od oko petine milijarde evra, a ukupna privreda je utonula u oko milijardu evra neto gubitaka i nelikvidnost. Posledica je odsustvo investiranja, smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti, opadanje prometa i društvenog proizvoda. Očito su neophodne krupne promene koje će poboljšati uslove za investiranje, što jedino može obnoviti eksportnu industriju i vratiti nas rastu. Domaći i strani investitori su nam važni.
U naprednijim tehnologijama bitna su nam ulaganja iz inostranstva, koja donose znanje i iskustvo, uz kapital i devize. Naša znanja stagniraju i školstvo se mora prilagoditi potrebama. Dug inostranstvu je narastao na 24 milijarde evra, a devizne rezerve se troše, pa su nam potrebni i prodaja kapitala strancima i dovršenje privatizacije. Pad vrednosti dinara podstakao je izvoz znatno brže od uvoza, pa su pale u vodu priče bivših guvernera i ministara da kurs i ne utiče na taj odnos. Za bilans plaćanja, pored stranih direktnih investicija, važni su iportfolio investicije. Treba brže uključiti javna preduzeća i dati podsticaj prometu na berzi. I tu je potrebnopojednostavljenje i pojeftinjenje postupaka. Građevinarstvo je urušeno pogrešnim postupanjima, što se prikriva. Poljoprivredna politika radi protiv potrebnog okrupnjavanja. Poreska politika je delom destruktivna i ne neguje otpočinjanje poslova.
Naši dosadašnji „strani” investitori su dobrim delom domaći, konvertovani interesom u strane. Zakon o stranim ulaganjima oslobađa carine uvoz opreme stranim ulagačima, pa se iznosi kapital pa ulaže „iz inostranstva”. Reciklira se domaći u strani kapital. Zakon o ekstraprofitu još preti nekim domaćim preduzećimada su od daleke 1989. do 2001. godine malo poreza platili. Etiketiranje domaćih tajkuna neće nam doneti ni poreske prihode, ni privući ovde njihove holdinge. A holdinzi domaćeg kapitala u inostranstvu donose pogodnosti našim ljudima, koji tamo i dalje zadržavaju kapital. Ostvarivanje stranih ulaganja ministarstvo ekonomije pogrešno pokušava potplatiti. Tako je jednom italijanskom privrednikukoji će u Niš uložiti 12 miliona evra i zaposliti 400 osoba poklonjeno tri miliona evra radi zapošljavanja, zemljište i troškovi obuke zaposlenih. Blizu polovine ulažu već opterećeni poreski obveznici, a strani ulagač ima 100 odsto bruto dobiti i 10 godina neće plaćati porez na dobit.
Pričamo o privlačnosti „geografskog položaja” i niskih zarada, a barijere koje i sami postavljamo ne vidimo. Vladina dugačka „strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja” je bez efekta. Postojeći strani ulagači daju konkretne predloge, a na njih se niko ne osvrće. Kad na kraju godine budu strana ulaganja manja od onih u prethodnoj, a rastu u Albaniji, možda ćemo se drmnuti.
Konsultant za strana ulaganja
Dr Milan R. Kovačević
objavljeno: 19/08/2010
