Izvor: Blic, 21.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamrznut skok u ponor
Zamrznut skok u ponor
Rođen: 1950. u Beogradu
Profesor: na FPU u Novom Sadu od 1978. do 1997, a potom u Beogradu
Izložbe: Ljubljana, Krakov, Baden-Baden, Kjoto, Fridrikstat, Sofija, Varna, Berlin, Atina, Solun, Beograd...
Nagrade: između ostalih, u Krakovu 1976. i 2002. na Jugoslovenskom bijenalu pejzaža u Novom Sadu
Umetnički cilj: vivisekcija loših navika društva
Branimir Karanović, već četvrti put predsednik žirija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << YU press photoa, iako nije reporter, nego profesor, o razlikama u našoj novinskoj fotografiji nekad i sad kaže: 'Nesrećne ratne okolnosti prekalile su novu generaciju.' O tehnologiji nastave na Fakultetu primenjenih umetnosti: 'Digitalna kamera nam je misaona imenica.' A o studijama koje su skupe: 'Sa igračkama se studije ne mogu završiti, zahtevi nas profesora su visoki i - teret pada na roditelje.'
Iako bi se očekivalo, lajf fotografija nije baš često opredeljenje vaših studenata na Fakultetu primenjenih umetnosti?
- Pre svega na FPU nema kadra za taj žanr. Ali, putevi nam se otvaraju: upravo su nam tim povodom jedan seminar držali predavači iz Švedske. Mada insistiram na lajf fotografiji, studenti su introvertni. Ne pokazuju neophodnu snalažljivost i komunikativnost. Zar se za akademiju ne opredeljuju oni koji u startu žele da se bave svojim zatvorenim svetom?! Zato se u nas dešava da fotoreporteri mahom dolaze iz drugih struka i kroz posao stasavaju u novinarskoj profesiji.
Na Mesecu fotografije u Parizu, prošlog novembra, izlagali ste u našem Kulturnom centru. Sveobuhvatnijeg prisustva naših fotografa, međutim, nije bilo.
- Zakasnili smo sa prijavom, na žalost. I, naša nacionalna selekcija je izostala. Mislim da bi trebalo da se potrudimo i rad našeg Kulturnog centra u Parizu ažuriramo prema pariskim smotrama.
Kažete da je fotografija u svetu sada na vrhuncu?
- Dodajem: fotografija je vodeći medij kao što je slikarstvo bilo pre trideset godina. Ona vlada umetničkim tržištem u Francuskoj, što je kod nas još nezamislivo.
Mislite: nezamislivo je da i fotografija ima svoju cenu?
- Nikad mi se nije desilo da me neko na izložbi pita za cenu fotografije, ali se često dešava da mi se posetioci pohvale da i sami snimaju slične motive misleći na prizore iz svakodnevnog života.
Dakle, dokumentarna fotografija vam nije strana?
- Fotografija je prevashodno dokument, čak i kad je snimljena zarad neke umetničke akcije pankera koji se kezi!
Čime objašnjavate tvrdnju da je ovo zlatno doba fotografije?
- Time što tehnička dostignuća danas gotovo svakome omogućavaju da napravi dobru fotografiju. Rekao bih čak bez velikog poznavanja tehnologije. Fotografija je brza, efikasna, atraktivna - sve ono što savremeni konzument traži. Uostalom, cela izložba YU press photoa u galeriji 'Artget' pripremljena je sa CD-a.
Vaše ime je i među izlagačima antiratne fotografije upravo otvorene u Kelnu. Zahvaljujući čemu?
- Prevashodno zahvaljujući tome što sam elektronskom poštom mogao da pošaljem nekoliko fotografija visoke rezolucije da bi mogle biti isprintane i uvećane. Sva tri rada su kolaži sastavljeni od 25 do 30 fotografija bombardovanih fabrika u Čačku koje, urušene, podsećaju na splet mikado štapića, što tematski odgovara i grafici kojom se uporedo bavim.
Najnovije fotografije…
- Na žalost, to su snimci pogrebne povorke: tuge, bola, žalosti, zebnje... Iako nisam fotoreporter, već, desetak godina se ponašam kao da jesam i beležim sve istorijske trenutke kroz koje prolazimo.
Slažete li se s tvrdnjom Suzan Zontag da je fotografija produžena ruka svesti?
- I više od toga, ona je naša svest. Fotografija je svest o tome da se nešto zbilo, da smo to videli i da taj događaj nećemo zaboraviti. U brzini protoka informacija i njihovom obilju, da nema fotografije mnogo toga bismo zaboravili. Fotografija čuva naše sećanje. Čak i kod nenadmašnog Anri Kartje Bresona, čiju smo izložbu nedavno videli u 'Cvijeti Zuzorić', koji nije bio fotograf 'u prvim redovima', već, budući slikar po obrazovanju, fotograf lične poetike, ono što je beležio postalo je istorija.
Zašto '11. septembar' mnogi fotografi uzimaju za prekretnicu u mediju?
- Zato što se tada pokazalo koliko je fotografija ljudima bitna. Znam da su tada u njujorškim prodavnicama planuli fotoaparati. Svi su hteli da sačuvaju sećanje. Tek nakon događaja, kad smo videli ruke koje zovu u pomoć na nekom šezdesetom spratu Trgovinskog centra, ili ljude koji skaču u ponor, postali smo svesni tragedije. Sam momenat prolaska aviona kroz zgradu previše je delovao virtuelno da bi nas mogao potresti. Prisustvo čoveka na fotografiji čini je dokumentom koji osvešćuje. M. Marjanović
