Izvor: Politika, 18.Mar.2015, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zalivanje Verbića
Verbić je ispao car, a nastavnici zbog ovog polivanja vodom zaslužuju jedinicu iz vladanja. Činjenica je da je ovo prvi ministar prosvete koji je imao petlju da siđe među gladne učitelje.
Tako misle mnogi, ali naravno ne i sindikalisti, koji ministrov gest smatraju „nerazumnim“ a za svoj postupak pronalaze hiljadu izgovora. Tako je Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika preksinoć ironisala da su sindikalci bili „začuđeni“ kada su ugledali ministra na protestu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Njih nekoliko hiljada, a on sam. I još je dodala podsmešljivo: „Ministar je osvežen vodom. Bio je bledunjav. Ništa mu se nije desilo“ Ni tu nije stala, već je dodala da ona ne bi želela da je ministar izazvao neki incident!?
Njene kolege štaviše tvrde da do većeg incidenta nije došlo samo zahvaljujući tome što je Verbić ušetao među „pristojan prosvetarski svet“ i što su ga spasli sindikalni lideri koji su bili prinuđeni da poput telohranitelja sprovedu ministra do ulaska u zgradu usput moleći kolege da budu dostojanstveni. Istina, bilo je i onih koji su odmah odgovorili da ovo nije ponašanje dostojno akademskih građana. Ako je ovo najpristojnije od srpske prosvete, kakvi li su tek oni manje pristojni?
Bilo je i onih koji su tvrdili da je „zalivanje ministra” bilo izrežirano od provokatora ili čak ministrovih savetnika.
Gledajući scenu iz neposredne blizine, rekla bih da je Verbić dobro prošao. Imao je petlju da uradi ono što za 20 godina praćenja prosvete još nisam videla. Prilično je rizikovao kad je tek tako ušetao među nekoliko hiljada nezadovoljnih nastavnika koji su prešli stotine kilometara da bi duvali u pištaljke i nosili transparente na latinskom.
Do polivanja nije nikako smelo da dođe. Tako su sindikalisti naškodili sami sebi jer je polivanje postalo glavna vest, umesto zahteva nastavnika koji već peti mesec štrajkuju zbog katastrofalnog stanja u srpskim školama.
To što se desilo ministru ne skida odgovornost vlasti za najduži štrajk u istoriji srpske prosvete. Nije smelo da se dogodi da deca u dnevniku dobiju samo jednu ocenu za čitavo polugodište, da razmišljaju šta će za maturu, da pre podne imaju časove od 30 minuta, a da po podne skupo plaćaju privatne časove da bi nadoknadili propuštene lekcije.
Kao što nije smelo da se dogodi da oni koji nam obrazuju decu dobijaju 38.000 dinara mesečno, ni da im se plate srežu u istom procentu kao i onima koji primaju skoro dvostruko više.
Protekle decenije su pokazale da nijedan ministar prosvete ništa neće moći da promeni ako se ne odvrne budžetska slavina, bez obzira na to koliko puta ga polivali i koliko nastavnika šetalo od skupštine do vlade.
Sandra Gucijan
objavljeno: 19.03.2015.
