Izvor: Politika, 20.Maj.2015, 08:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o pritiscima
Verovatno ne postoji osoba koja voli da bude pod pritiskom. Pritisak je drugo ime za neslobodu, a vrednost slobode nikome nije potrebno dodatno objašnjavati. Teže je, međutim, s prepoznavanjem svih oblika pritisaka koji postoje i sa umećem da se s pritiscima izborimo. Onaj ko vrši pritisak proteže svoju slobodu preko granica naše i, mada je ukupna suma slobode možda ista, ne odgovara nam ako se ta suma postiže nauštrb nas. Mnogo je filozofije zapravo napisano o pritisku, a da se taj pojam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije ni pomenuo.
„Pritisak” je, međutim, pomenut u našoj javnosti prošle nedelje. Ministar prosvete požalio se da je njegovo ministarstvo trpelo „ogromne pritiske” u vezi sa zakonom o udžbenicima. Ko je vršio pritisak? Ministar nije želeo da otkrije. Ali je zakon ipak povučen. Tako je ostala sumnja da na ministarstvo može da utiče neko sa strane, što nas ostavlja u moru raznih mogućnosti. Da li su pritisak vršili stranci, pošto postoji pismo evropskog udruženja izdavača udžbenika, koje se izjasnilo da su neke stavke predloženog zakona loše? Izgleda da su predložena zakonska rešenja bila plod domaće pameti, koja je brzo ustuknula pred pritiscima sa strane. Šta ćemo sad da radimo povodom udžbenika niko ne zna. Ono što je naše ministarstvo predložilo ne valja, a oni koji su pritiskali nisu se udostojili da daju svoj predlog zakona.
Nije tako u svemu u našoj prosveti. Svi znamo da naš aranžman sa MMF-om podrazumeva otpuštanje 15 odsto zaposlenih u javnom sektoru, po pet odsto svake godine trogodišnjeg aranžmana. To smanjenje će se odugovlačiti i trenutno još nema značajnijih otpuštanja, ali su neke mere već preduzete. Ministarstvo je već donelo pravilnik po kome škole u sledećoj godini moraju smanjiti broj zaposlenih tako što će, od sada, dva stručna saradnika moći da ima samo škola sa 32 odeljenja. Praktično, ako đaci idu u školu koja ima 31 odeljenje i 900 đaka ne treba im ili pedagog ili psiholog. S druge strane, ako idu u školu sa 57 odeljenja i 1.800 đaka dovoljan im je po jedan pedagog i psiholog. Jer deca u tom dobu, posebno u osnovnim školama, ne trpe bilo kakve pritiske roditelja, nastavnika i vršnjaka, pa im ne treba pomoć da se izbore s pritiscima i da uče na bolji način.
Zanimljivo je da u ovom slučaju naše ministarstvo ne izjavljuje da neće podleći pritiscima i kao da dopušta da jedna finansijska institucija određuje šta je potrebno deci u osnovnoj školi. Inače, savremena deca rado traže pomoć stručnih službi u školama, za razliku od nas koji nismo ni znali da škola ima psihologa i pedagoga, ako ih je imala. Na šta neko može reći: „I šta nam fali?” A odgovor na to može biti: „Pa ništa, samo što smo dozvolili da nas uvuku u nekoliko ratova na kraju 20. veka.” Izgleda da ni ministarstvo prosvete ni javnost ne vide dovoljno značaj osposobljavanja dece da se izbore s pritiscima. Možda smatraju da je i za njih dobro da izrastu u ljude kakvi smo mi: koji lako podležu pritiscima onih iznad sebe i lako prenose pritisak na druge ispod sebe, što je dobra definicija nedemokratskog društva.
Da je dobro živeti pod pritiskom, ne bi pesnik pevao o gradu u kom „ne postoje pritisci i žive mirno svi, kao hipici”. Podnošljiv pritisak je onaj koji nas povremeno navodi da damo sve od sebe, ali stalan pritisak dovodi do ozbiljnih poremećaja, kao i u organizmu. Razne profesije i nauke, koje obično zovemo humanističke, služe tome da se pritisci i nedemokratija rastvore u umu i umećima izlaska na kraj sa teškoćama svakodnevnog života. Ne treba da ih zbog toga teramo od sebe.
Možemo da u tu svrhu donesemo i zakon, koji bi bio kratak kao svojevremeni Zakon o štampi i imao samo dva člana: 1. Niko ne bi trebalo da pritiska bilo koga; 2. Onaj ko se žali da ga neko pritiska treba da kaže ko ga pritiska.
Urednik sajta Filozofijainfo
