Izvor: Blic, 26.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon će omogućiti fer utakmicu
Zakon će omogućiti fer utakmicu
Pozorišni reditelj mlađe generacije Darijan Mihajlović pažnju javnosti ovih dana izaziva svojom režijom operske predstave 'Magbet' u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Pored toga, naš sagovornik je u svojstvu predsednika Upravnog odbora Sindikata Saveza dramskih umetnika Srbije najneposrednije bio uključen u formulisanju nacrta zakona o pozorištu.
'Prvi put radim opersku predstavu', kaže Darijan Mihajlović govoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o predstavi 'Magbet'. 'Verdijev libreto je inspirisan čuvenim Šekspirovim komadom koji mi je, pored izazova da režiram operu, bio drugi razlog zbog koga sam se prihvatio ovog posla. Istovremeno, reč je o pokušaju da donesemo nešto novo u današnjem čitanju i kodiranju ‘Magbeta’.' U čemu se sastoji to novo?
- Zapravo je više reč o otkrivanju nečega što već postoji. Komad tretira pagansko vreme, doba kada Škoti nisu bili hrišćani, ali je pisan u vreme i po narudžbini Džejmsa Četvrtog. U nameri da suprotstavi borbu dobra i zla, Šekspir je to učinio kroz sukob paganskog i hrišćanskog. U samom komadu je to više naznačeno nego što je to njegov prvi plan, i ja sam celu predstavu zasnovao upravo na toj ravni i ispričao priču o tome da je vladarski par direktno pod uticajem đavola. Poslovično je poznato da vlast u čoveku izaziva ono najgore, pa tako i tom vladarskom paru. Ja zapravo pravim priču od jedne Magbetove rečenice kada se on nakon molitve bogu Dankanovih dvorjana pita 'zašto nisam mogao da izgovorim - amin'. To je mesto iz koga ja izvlačim nemoralne postulate koje on nosi u sebi. Šta kažete na to što je direktor Opere Dušan Mihajlović zbog te predstave napustio pozorište?
- Pozorište ne sme da robuje tradicionalizmu, konvenciji i nečem što je moralitet. To se radilo u srednjem veku. Veoma greši onaj ko danas tvrdi da pozorište nije polje slobode, već da ima edukativni karakter. Pozorište je uvek bilo, jeste i biće apsolutno polje slobode gde umetnik izražava svaku svoju i najcrnju i najskriveniju slutnju. Ovim napadom u stvari je udareno na nešto mnogo šire od same predstave. Na samu suštini ili osnovni razlog pozorišta. Da li je pozorište nešto što izigrava stvarnost, ulepšava je, nešto što je puka zabava ili je teren provokativnog.
Šta kažete na optužbe za satanizam?
- Neka onda optuže na primer Kjubrika i još hiljadu drugih autora koji se bave tom temom. Za mene je ta vrsta primedbe kao ono kada slepac opipava slona i kaže ovo je nešto dugačko. Ne podržavam ja satanističke ideje, već ih suprotstavljam ideji božanskog, kao što je na primer to učinjeno kod Sartra u drami 'Đavo i Gospod Bog', na isti način na koji se to dešava u mnogim dramskim komadima, na primer u Geteovom 'Faustu' i tako dalje. Ako je to satanizam, ‘ajde onda da spaljujemo te knjige. Član ste grupe ljudi koja je najneposrednije uključena u izradu nacrta zakona o pozorištu. Da li ste vi član novog centra moći?
- Možda tako izgleda sa strane. Lično nemam želju za vlašću, već samo želim da radim u normalnim okolnostima. Moć je zloupotreba, a ja ništa nisam zloupotrebio i ničiju slobodu nisam ugrozio. Trenutno je pravo pitanje ono o promenama, a ne pitanje moći. U situaciji kada se nalazimo u teškoj moralnoj i materijalnoj krizi, treba biti dovoljno hrabar i preuzeti odgovornost. Još malo o moći, vi ste jedini strukovni sindikat koji je formulisao predlog zakona i samo ga ispostavio Ministarstvu na overu, ostali su morali da prihvataju ponuđeno?
- To samo govori o neagilnosti Ministarstva. Mi ne možemo da čekamo u nedogled da Ministarstvo formuliše svoju kulturnu politiku. Ne mogu ni ja više da čekam da se ovde počnu igrati veliki pisci kao što su Gete ili Šiler i da repertoarska pozorišta zaista budu repertoarska pozorišta. U mom 'Magbetu' ima sedamdeset kostima manje nego što ih ima u originalnom libretu jer nema dovoljno para. Zbog toga moramo što pre da kažemo ovo hoćemo, ovo nećemo. Šta su najveće prednosti zakona o pozorištu koji predlažete?
- Prvo, odmah smo napravili zakon komaptibilan sa evropskim zakonima i zakonodavstvom uopšte. Najmanje je bitna priča o potpisivanju ugovora o kojoj se najviše vodi računa, a što je uobičajena praksa. Ono što je jako bitno, a što ljudi ne uočavaju, jeste da se upravnici narodnih teatara biraju po programu, čime se ukida nepotizam. Drugi novitet su matična pozorišta čime će biti formirana neka vrsta regionalnih pozorišta koja će biti dofinansirana iz okolnih opština bez pozorišta, ali sa obavezom da igraju kod njih. Šta je sa obavezama osnivača?
- To je vrlo konkretno regulisano. Predviđena je mogućnost da pozorište tuži osnivača koji ne ispunjava svoje obaveze prema pozorištu. Međutim, predviđa se da osnivač ima i veći uvid u troškove pozorišta. Dalje, jako je bitno izjednačavanje svih oblika svojine. Neformalne trupe sada mogu ravnopravno da konkurišu za novac kao sva pozorišta ili privatna pozorišta. Najavljeno je sprovođenje privatizacije, postoji li mogućnost prodavanja pozorišta?
- Ta pitanje ne rešava ovaj zakon. On samo predviđa postojanje i privatnog pozorišta, bavi se znači definisanjem svojine, a osnivač sam odlučuje da li će da proda neku zgradu ili ne. Šta se radi u slučajevima kada neko posle dvadeset godina rada ne bude više bio zanimljiv poslodavcu?
- Pošto je u izradi zakona bio uključen i sindikat Saveza dramskih umetnika, mi smo, znajući šta su problemi, vodili računa i o rešenjima. Predvideli smo mere zaštite da se u ovoj oblasti ne bi desio Divlji zapad. Ali, najznačajnije je u stvari to da je formulisana jasna potreba za promenama i da će utakmica biti fer. Zakon mora da nekim ljudima objasni da postoji konkurencija na koju su oni zaboravili. Najveći dragulji kulturne baštine zapadnih zemalja su podložni preispitivanju i pitanjima da li su uradili ono što su obećali. Konkurencija i tržište ne znače da nešto treba da se prodaje ili ne, već da, na primer, upravnici pozorišta predaju svoj plan i program i da se onda na kraju ugovorenog perioda pozovu na odgovornost. Osnivač ima pravo da zahteva poštovanje ugovora. Pogledajte Narodno pozorište u Beogradu, koliko su premijera imali prošle godine, koliko su meseci i para potrošili na pipremu 'Amadeusa', i nikom ništa. Osnivač ima pravo da kaže 'mi smo dali pare vi niste ispunili svoj obaveze i mi ćemo razmisliti da li ćemo i pod kojim uslovima više da vas finansiramo'. Željko Jovanović
