Izvor: Politika, 01.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedno smo jači
U ,,Ženskoj vladi” za svako ,,ministarsko” mesto bilo je po osam kandidatkinja koje su po svojim radno-stručnim biografijama bile jače od tadašnjih ministara
U zemlji u kojoj Ustav definiše ravnopravnost polova, u kojoj 51,2 odsto stanovništva čine žene, a one su više zastupljene i među visokoobrazovanima – nameće se pitanje zašto je uopšte zakonom trebalo regulisati njihovo procentualno učešće u skupštini, odnosno zašto i veći procenat žena od trećine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije uobičajeno stanje.
Da li je položaj žena u našem društvu tako ugrožen da se mora štititi organizovanim merama, poput propisivanja minimalnih kvota za njihovo učešće u organima odlučivanja?
Kada se ima u vidu da su danas žene: na istom radnom mestu, sa istom školskom spremom, u proseku za 16 odsto manje plaćene od svojih kolega; da žena u Srbiji prosečno radi četiri sata dnevno više od muškarca (reč je uglavnom o neplaćenom kućnom radu koji se svodi na brigu o porodici); da je samo 28 odsto nepokretnosti registrovano na njihovo ime, što ih ograničava u mogućnosti da pokrenu samostalne poslove; da je svaka četvrta izložena nekoj vrsti porodičnog nasilja; da je među nezaposlenima znatno veći procenat žena (posebno su ugrožene one starije od 45 godina) – dolazimo do zaključka da je organizovana pomoć društva neophodna.
Zašto je važno da imamo žene u skupštini i na drugim istaknutim mestima u društvu? Angažovanjem na takvim funkcijama povećava se vidljivost realnog značaja i doprinosa žena društvu. Utiče se na promenu sistema vrednosti. Neosporno je da najveći deo tereta funkcionisanja ovako osiromašenog društva, koje je 20 godina u tranziciji, u suštini nose žene. Kada rade, logično je da i odlučuju. Puno je vrlo sposobnih, vrednih žena koje dospevaju do nekog srednjeg nivoa menadžmenta (,,desna ruka” svog šefa), ali teško prave dalje prodore. Potrebno ih je ohrabriti i stvoriti uslove da prave izbore koji odgovaraju njihovim realnim sposobnostima. Moramo menjati tradicionalne stereotipe koji su neodrživi pri savremenom tempu življenja.
Slika o ženama koju serviraju naši mediji, s jedne strane, obnažene starlete po novinama, estradne „umetnice” po zabavnim emisijama i, s druge strane, teške priče iz „sigurnih kuća”, pogubna je.
Da li imamo žene koje mogu odgovoriti zahtevima na važnim funkcijama?
Apsolutno imamo. Čitava priča o ,,Ženskoj vladi”, koju je pokrenuo Evropski pokret u Srbiji 2006. godine, nastala je tako što se želelo da se javnosti pokaže koliko ima stručnih i profesionalno afirmisanih žena koje se ne nalaze na rukovodećim pozicijama u društvu. Ispostavilo se da je u toj ,,Ženskoj vladi” za svako ,,ministarsko” mesto bilo po osam kandidatkinja, i to, takvih koje su po pravilu po svojim radno-stručnim biografijama bile jače od tadašnjih ministara. Dovoljno je samo na sajtu ,,Ženske vlade” letimično pregledati bazu 1.500 stručnih žena Srbije i videti čime raspolažemo. Mi nismo tako bogati da taj potencijal adekvatno ne koristimo.
I na kraju, da se ponovo vratim temi: šta znači biračima trećina žena u Skupštini Srbije? Prvo da se našalim: šta znači biračima onih dve trećine muškaraca u skupštini?
Pored ravnopravnog učešća u radu, do sada se pokazalo da su žene zainteresovanije za rešavanja problema iz oblasti zdravstva, obrazovanja, brige o deci i starima. Ti problemi su jako izraženi kod nas i traže rešenja. Sigurna sam i da će veće učešće žena doprineti efikasnijem radu skupštine. One se lakše međusobno dogovaraju i nemaju vremena za gubljenje, čekaju ih druge obaveze.
Očekujem da će u donošenju zakonskih rešenja voditi računa o kreiranju povoljnijeg ambijenta za veće uključivanje žena na višim nivoima odlučivanja u svim sferama društva. Osnažiti položaj žena po pravilu znači poboljšati polažaj porodice, što opet znači poboljšati društvo. Zajedno smo jači.
Predsedavajuća ,,Ženske vlade”
Svetlana Kisić
objavljeno: 02.08.2012.
