Izvor: Politika, 27.Maj.2015, 13:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtev nije upućen sa prave adrese
Pretresno veće ne može da uputi zahtev za prestanak privremene slobode haškog optuženika, već o tome odlučuje veće koje ga je na tu slobodu poslalo. – Prekršeni su osnovni principi suda, ocenjuju Zdenko Tomanović i Branislav Tapušković
Tribunal u Hagu je mnogo puta menjao pravila i procedure, kriterijumi za izricanje kazni su se od postanka do danas izvrtali, ali je donošenje odluke o puštanju haškog pritvorenika na privremenu slobodu, ili njegovo vraćanje u pritvor >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uvek bilo u nadležnosti pretresnog, a ne žalbenog veća. Sem u slučaju Šešelja.
On je pušten na osnovu odluke pretresnog veća, a žalbeno veće Haškog tribunala sada zahteva od Vlade Srbije da ga bez odlaganja uhapsi i prebaci u Holandiju, piše u nalogu na pet kucanih stranica, predatom prekjuče Ministarstvu pravde Srbije. U nalogu žalbenog a ne pretresnog veća traži se od Srbija da preuzme na sebe sve troškove u vezi sa Šešeljevim prevozom. Kao da je Vojislav Šešelj kofer koji treba isporučiti na sheveningensku adresu sa koje je odaslat u Beograd na zahtev drugog nalogodavca.
Na ovaj ozbiljan prekršaj u pravnoj proceduri Haškog tribunala ukazuju za „Politiku” Zdenko Tomanović, bivši pravni savetnik Slobodana Miloševića na suđenju u Hagu, i Branislav Tapušković, prijatelj suda na ovom procesu i branilac nekoliko haških optuženika.
– Jedino pretresno veće ima ovlašćenje da izda nalog za hapšenje osobe kojoj nije izrečena presuda. Žalbeno veće ima ovlašćenja prema osobi protiv koje je doneta presuda a to još nije slučaj sa Šešeljom – potvrđuje Tomanović.
Pretresno veće na čelu sa francuskim sudijom Žan-Klodom Antonetijem donelo je odluku da optuženog lidera srpskih radikala privremeno oslobodi iz „humanitarnih razloga” ne namećući mu nikakve uslove koje bi morao da poštuje tokom boravka u Srbiji. Većina u pretresnom veću koje vodi postupak protiv Vojislava Šešelja navela je u odluci da su uvereni da će u „postojećim okolnostima” optuženi poštovati uslov da ne utiče na svedoke i žrtve, te zbog toga nije ni neophodno da se na to obaveže. Na zahtev Vlade Srbije da se Šešelj na pravno obavezujući način izjasni da će poštovati taj jedini minimalni uslov za privremenu slobodu, sudsko veće se oglušilo.
Kada je stigao u Beograd, Šešelj je to objasnio: „Toliko su žurili da me se ratosiljaju, da su me isterali iz Sheveningena. Tužilaštvo tada nije iskoristilo svoje pravo i nije se žalilo na ovu odluku.”
Posle jedanaest godina, velikih pauza u procesu, izuzeća sudije Frederika Harhova koji se javno protivio preokretu u sudskoj praksi tribunala u vezi sa komandnom odgovornošću, novi sudija, još pokušava da se izbori sa hiljadama stranica sudskog materijala u procesu protiv Šešelja. Nedavno je izjavio da nije siguran kada će savladati celu tu građu. Ne zna se kada će doći vreme za presudu. Ima li boljeg rešenja nego da se Šešelj pusti na privremenu slobodu. Neki novinari u Hagu čak su konstatovali da je pušten uprkos samom sebi.
Tek posle dvadesetak dana stigao je zahtev od tužilaštva da pretresno veće donese novu odluku da se Šešelj hitno vrati u Hag, ali sudija Antoneti se nije žurio i na kraju je sudsko veće odbilo da to naloži.
„Zašto bi žalbeno veće imalo veći autoritet nad Vladom Srbije nego nad većem koje je jedino nadležno da donese ovakvu odluku. Očigledno je da žalbeno veće i predsednik suda Teodor Meron nemaju dovoljno autoriteta nad prvostepenim većem ni nad sudijom Antonetijem. Zašto bi se onda Srbija povinovala nalogu kome nije udovoljilo ni nadležno pretresno veće”, komentariše Zdenko Tomanović.
Kriterijume pretresnog veća prilikom puštanja Šešelja na privremenu slobodu, tužilaštvo tribunala je isprva prihvatilo kao potpuno ispravne.
„Tek posle mesec dana, pošto su im Šešeljevi istupi zasmetali, iako oni po žestini, niti po bilo čemu drugom, nisu odstupali od onoga što je govorio tokom suđenja, tužilaštvo je odlučilo da on hitno mora da se vrati u pritvor”, objašnjava Branislav Tapušković.
On podseća da je pretresno veće odbilo zahtev tužioca argumentujući upravo to da tužilaštvo nije iskoristilo pravo žalbe kada se donosila odluka o Šešeljevom puštanju. Beogradski advokat sa velikim iskustvom u Hagu, ocenjuje da je najnoviji potez tužilaštva, i zaobilaženje pretresnog veća i njegovih ingerencija, novo i možda najozbiljnije kršenje elementarnih principa pravde.
Ukoliko se Šešelj vrati u zatvor, pretresno veće i sam Haški tribunal biće u još većem pravnom sosu. Oni ne znaju kako da pokriju ni ovih jedanaest godina koje je Šešelj proveo na robiji. A kako će tek sudije pokriti to što je Šešelj vraćen u zatvor da čeka još godinu dana ili ko zna koliko na presudu. Neko će valjda jednom napraviti stručnu analizu onoga što se već danas sa ironijom označava kao haška pravda.
Tužilaštvo i predsednik suda Teodor Meron, međutim, već u junu treba da pred Ujedinjenim nacijama podnesu izveštaj o radu tribunala i saradnji Srbije. Kakav god da bude epilog Šešeljeve privremene slobode, slučaj ovog haškog optuženika biće na dnevnom redu. I on će biti povezan sa ocenom o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.
