Izvor: Blic, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadržala sam otmenost i dostojanstvo
Početkom 2005. godine jedan mladi saradnik „Beograda 202" zaputio se sa kutijom punom starih magnetofonskih traka prema kanti za đubre, kada je muzički urednik Miljenko Prodanović odlučio da zaviri šta se tu zateklo. Ispostavilo se da se u tom „smeću" našao i dotad nepoznat snimak nastupa zaboravljene srpske džez dive Nade Knežević na prestižnom „Nju Port džez festivalu". Kao džez zvezda Kneževićeva danas očekuje podršku sponzora i Ministarstva kulture za izdavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svog prvog CD-a, nakon pedeset godina bavljenja muzikom.
Čitava jedna epoha u muzičkoj istoriji Srbije, u vreme procvata džeza i zabavne muzike u bivšoj Jugoslaviji tokom pedesetih i šezdesetih godina, danas je praktično nedostupna mlađoj publici jer skuplja prašinu u aljkavim arhivama državne radio-televizije i privatnim kolekcijama ljubitelja. Tako i ne čudi podatak da jedna od najvećih zvezda te scene Nada Knežević, svojevremeno jedina Evropljanka uvršćena u Svetsku enciklopediju džeza, s pravom nazivana prvom damom srpskog džeza, danas živi prepuštena na milost retkim entuzijastima. Neverovatno zvuči činjenica da ona danas nema nijedan snimljen CD, čime je u startu onemogućen pristup njenoj muzici bilo kome osim malom krugu kolekcionara retkih snimaka starih do pedeset godina.
Zaboravljeni snimci
„Zahvaljujući Miljenku Prodanoviću, došli smo na ideju da objavimo dva CD-a s mojom muzikom sa autentičnim lajv snimcima i snimcima iz Skandinavije - 'Nada - Face of Jazz’ i CD sa popularnim hitovima i šlagerima", kaže Nada Knežević za „Blic". „Da nije bilo gospodina Prodanovića, ta traka bi završila u kanti za đubre. Kad sam čula tih dvadesetak snimaka, bila sam zaista prijatno iznenađena njihovim kvalitetom. Inače sam veoma kritična prema sebi i nikad nisam zadovoljna onim što uradim jer uvek mislim da sam mogla bolje, ali ti snimci su zaista odlični. Sada smo u potrazi za sponzorima koji bi podržali objavljivanje, što nije lako. A nadam se da će i Ministarstvo kulture to podržati."
Kada je gospođa Knežević na upravo završenom džez festivalu „Nišvil" dobila nagradu za životno delo, bila je to prilika da mlađi deo muzičke publike sazna nešto više o dugoj džez tradiciji u Srbiji. U zemlji u kojoj je godišnjica svake bitke važnija od bilo kog kulturnog jubileja, podatak da se navršilo pedeset godina otkako je džez pevačica Nada Knežević kao sedamnaestogodišnjakinja napravila prve snimke u Radio Beogradu prošao bi nezapaženo da nije bilo organizatora niškog festivala.
„Malo mi je neprijatno kada danas slušam sve te pohvale", kaže za „Blic" Nada Knežević. „Želim da zadržim dostojanstvenost i otmenost jer ja sam karijeru napravila ne samo u bivšoj Jugoslaviji nego i na Zapadu, u Skandinaviji, Nemačkoj, ali i u Sovjetskom Savezu. Na mom koncertu sa Sedmoricom mladih u 'Albert Fišer holu’ u Americi publika je skandirala na nogama. Tako nešto smo doživeli samo mi iz Jugoslavije..."
Sećanje na Koriju
Na vrhuncu karijere Nada Knežević je nastupala s nekim od najvećih imena svetske džez scene, a u posebnom sećanju ostao joj je nastup sa čuvenim pijanistom Čikom Korijom. „Trebalo je da sa Čikom Korijom nastupimo Miljenko Prohaska i ja, zajedno sa orkestrom Radio-televizije Zagreb. Iako sam na binu izašla bez prethodne probe, Čik Korija je nakon koncerta govorio: 'Ko ovo peva, ko pravi ovaj lom?!’ Pozvao me je tada da mu se pridružim kao stalna pevačica na njegovim nastupima..."
Zanimljivo je da je Nada Knežević još kao tinejdžerka gostovala na jednom od najprestižnijih muzičkih takmičenja u Baden Badenu, u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj, odakle se vratila kao pobednica. „Odveli me tada ljudi iz Radio Beograda u Beli dvor. Ja sedim onako u zoknicama, a na vratima Tito i Jovanka. Bila je to velika čast u ono doba", priseća se gospođa Knežević.
Kuriozitet predstavlja i podatak da je Nada Knežević bila i učesnica prve televizijske emisije u Jugoslaviji, 1958. godine, kada je u Beogradu bio samo jedan televizor, postavljen na Terazijama. Samo tom činjenicom i bogatom karijerom kojom ne mogu da se hvale umetnice iz nekadašnje Istočne Evrope, Nada Knežević je zauzela važno mesto u istoriji srpske (popularne) kulture.
Pola veka na sceni
Od prvih muzičkih koraka, u komunističkoj zemlji koja je na džez i ostale zapadnjačke trikove gledala makar s blagim prezirom, ako ne i otvorenom represijom, pa preko koncerata na najvećim evropskim džez festivalima, Nada Knežević se danas našla u novom okruženju, koje bi trebalo da je slobodno i otvoreno, ali u kom muzičkom scenom dominiraju loši narodnjaci i opšti neukus. Poslednji put se u javnosti pojavila 1995. godine, usred mraka devedesetih, kada je organizovala koncert „Nada Beogradu". „Kada sam se u prošlu sredu popela na binu letnje pozornice u niškoj Tvrđavi da primim životno priznanje, sećanje je oživelo. Videla sam publiku, koja nije moja, da to polako postaje. Ponovo taj strašan aplauz, koji me je začarao da pola veka držim mikrofon i pevam. U Beograd sam se vratila srećna."
