Izvor: Politika, 23.Jul.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrane bi uticale na porast korupcije
Postoji i obaveza lekara da obaveste Lekarsku komoru gde su angažovani kao konsultanti
Rešenjima koja su ponuđena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, posle izmena 2010, predviđa se da se dopunskim radom smatra i rad u istoj ustanovi, što je među lekarima izazvalo velike nedoumice i različita tumačenja.
Dopunski rad lekarima ne može biti zabranjen iz više razloga. Takva situacija ne postoji u evropskim zemljama niti u zemljama bivše Jugoslavije (osim u Republici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srpskoj): u svim zemljama lekari mogu biti konsultanti ili raditi dopunski van radnog vremena. U Austriji lekari koji rade u državnim bolnicama mogu imati privatne ordinacije na svoje ime. S druge strane, upoređivanje lekarske profesije sa drugim profesijama kao argument za zabranu dopunskog rada lekara predstavlja zamenu teza i nije vredno komentara. Svi lekari treba da imaju pravo na dopunski rad, bez obzira na to da li rade u primarnoj, sekundarnoj ili tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Zdravstvene ustanove i privatna praksa trebalo bi da prijavljuju nadležnim ustanovama sve lekare koji rade dopunski i da plaćaju sve pripadajuće poreze i doprinose, a honorare da isplaćuju preko računa. Postoji i obaveza lekara da obaveste Lekarsku komoru gde su angažovani kao konsultanti. Na taj način bismo imali preglednu i jasnu dokumentaciju koliko je lekara ovako angažovano, i država bi mogla da ubire poreze i doprinose. Iz svega ovoga najveću korist imali bi pacijenti, koji bi mogli da pronađu lekara kod koga žele da se leče, u državnoj ili privatnoj praksi, i zakažu pregled. Zabrane kakve su bile u Srbiji devedesetih godina, ili u periodu od 2008. do 2010, kako se pokazalo na delu, nisu efikasne, a i uticale su na porast korupcije i pad kvaliteta zdravstvenih usluga. Naime, pacijent koji želi da ga pregleda ili leči određeni lekar ne odustaje od svoje namere, što je pravo svakog pacijenta. To znači da će ga pronaći, bilo da da mito u državnoj ustanovi, bilo da bude pregledan od svog lekara u neregistrovanoj ustanovi, njegovom stanu, čak i po cenu da nema potpis svog lekara na izveštaju. Naši građani ne smeju više biti izloženi takvim „eksperimentima“ u 21. veku.
Klasična je zamena teza da dopunski rad utiče na pojavu korupcije. Potrebno je da direktori zdravstvenih ustanova preveniraju ili sankcionišu sve one koji umesto zakazivanja pregleda pacijentima dele vizitkarte, jer to jeste klasična zloupotreba. Takođe je potrebno da se privatna praksa uključi u sistem zdravstvene zaštite i da pacijent ide sa zdravstvenom knjižicom i kod privatnog lekara, što će pojednostaviti i dopunski rad.
Uređenje sistema, poštovanje mera izvršenja, plaćanje po učinku i primena i usaglašavanje sa odredbama Zakona o radu, uz sve ostale već pomenute preduslove, može učiniti da institut dopunskog rada bude od koristi svim našim pacijentima, a ne sporna kategorija.
Dopunski rad u sopstvenoj ustanovi treba detaljno razmotriti, jer takav rad zahteva još uređenije odnose nego što je to slučaj sa dopunskim radom lekara u privatnoj praksi i drugoj ustanovi.
Direktorka Lekarske komore Srbije
Tatjana Radosavljević
objavljeno: 23.07.2013.
