Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabava pomoću muzičkog softvera
Loše odsvirana slika manje boli nego loše odsvirana muzika, kaže Davor Magdić
Želeći da i onima koji ne znaju da sviraju neki instrument omogući da uživaju u stvaranju muzike, inženjer elektrotehnike Davor Magdić je predano radio na softveru pod imenom „visikord”, koji deci i odraslima sada omogućava da uz muziku igraju ispred ekrana televizora i vide sebe kao da su u muzičkom spotu uživo.
– Tehnički govoreći, „visikord” je kompjuterski program >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u koji se uključi jedna posebna kamera, tako da ceo sistem analizira pokrete korisnika i proizvodi sliku, a suština programa je zabava kroz razvijanje osećaja za muziku i za pokret. Igranje na „visikordu” predstavlja nešto između plesa i sviranja muzičkog instrumenta – kaže za naš list Davor Magdić koji trenutno živi u Santa Barbari, u Kaliforniji.
Da probamo bliže da objasnimo suštinu njegove ideje. Pokret ruke korisnika „visikord” neće pretvarati u zvuk već u sliku koja liči na zvučnu stimulaciju i širi se kao zvučni talas. Zato što vidimo svoju sliku, a istovremeno čujemo i zvuk, imamo utisak da smo odsvirali taj zvuk, što daje utisak da smo sami kreirali muziku. Ukoliko je odsvirana slika loša, kaže Magdić, to i dalje manje boli nego loše odsvirana muzika.
Prema njegovim rečima, na ideju je došao kada je posetio jedan muzički festival u Beogradu. Publika je mogla da vidi dva ekrana uporedo, na jednom je bilo platno sa siluetom plesačice koja je pratila muziku, na drugom su se pojavljivale slike koje je pravio kompjuter, ali se te slike nisu slagale sa ritmom muzike.
– Tada sam pomislio da treba povezati ljudsko biće, koje jedino može da razume muziku i izrazi je pokretom, i kompjuter, koji će biti samo alat i omogućiti igraču da pokretima pravi sliku kao što muzičar pravi zvuk. Čovek prati muziku pokretima, znajući ili osećajući šta dolazi, i zato se slika koju stvara poklapa sa muzikom koju čuje. Vremensko poklapanje čujnog i vizuelnog u našem umu stvara zadovoljstvo, ne samo stvaraocu nego i posmatraču – kaže Magdić koji je radio u softverskoj firmi „Green hills”, u kući „Texas instruments”, a sada je posvećen sopstvenom preuzeću, „Visikordu”.
Ovaj veliki zaljubljenik u elektronsku muziku navodi da neobični softver i njegove kaleidoskopske performanse uglavnom koriste oni koji su zaduženi za sadržaj ekrana u klubovima, ili ljudi koji su nezadovoljni pažnjom koju publika poklanja klasičnom video-prikazu.
– Posetioci uživaju, verujem i zbog toga što vide sebe u nekoj drugačijoj, moćnoj formi. Pripadnice lepšeg pola posebno vole da vide svoju igru na ekranu, kao i deca, koja igraju dokle god ih roditelji ne odvedu. Slika sadrži i lasere i eksplozije pa je privlačna i muškom svetu, naročito onima koji vole video-igre. Takođe, veliko je zadovoljstvo videti nekog starijeg da se unese u igru kao što to radi mlađi svet – kaže Davor Magdić.
Korisnicima, dodaje, softver omogućava ne samo da naprave zabavu za goste nego i da u sliku ubace i svoj video-rad, pa i reklame, koje onda posetioci svojim pokretima uklapaju u određenu muziku. Ne čudi, stoga, što je jedan od prvih korisnika ovog softvera Muzej „Riplijevo verovali ili ne” na Floridi, koji sakuplja neobične eksponate.
Magdićev boravak u Kaliforniji datira od 1998. kada na poziv univerziteta u Santa Barbari odlazi na poslediplomske studije. Početak je, kaže, bio lep ali je bombardovanje naše zemlje, razdvojenost od kuće sve učinilo znatno težim.
– Odlazak u stranu zemlju na neodređeno vreme nije nimalo laka stvar, ali iz teškoća se često izrodi inspiracija. Nakon 14 godina verujem da sam se snašao dobro. O domaćinima mislim da su dobrodušni, a istorija odnosa sa Srbijom njima malo znači jer mi se čini da brzo zaboravljaju i ono što se i njima samima dešavalo...
U Srbiju Magdić dolazi bar jednom godišnje; vreme provodi u Beogradu u kojem je studirao i Šapcu gde je rođen.
M. Sretenović
objavljeno: 02.12.2012.
