Izvor: Politika, 20.Apr.2012, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za takse 570 evra po zaposlenom
Samo od 77 neporeskih davanja, koja su proknjižena kroz Trezor, privreda je prošle godine uplatila 730 miliona evra, navedeno je u Studiji o parafiskalnim nametima
Osim regularnog poreza privrednici u Srbiji plaćaju i 370 raznih taksa i naknada, navedeno je u Studiji o parafiskalnim nametima, koja je juče predstavljena javnosti. Samo od 77 neporeskih davanja, koja su proknjižena kroz sistem Uprave za trezor, tokom prošle godine privreda je uplatila 730 miliona evra ili 570 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evra po zaposlenom.
Ali ovaj iznos nije konačan, upozorava Džo Lauter, direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja, jer postoji dosta nameta koji se naplaćuju mimo Trezora i predstavljaju sopstvene prihode posebnih regulatornih tela i javnih preduzeća. On smatra da postoji i više parafiskalnih nameta nego što je popisano, jer se njihov broj i iznosi stalno menjaju.
Milan Simić, predstavnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, istakao je da se od početka svetske ekonomske krize beleži trend povećanja nameta za oko 22 odsto. Pod tim nametima se, kako je objasnio, podrazumevaju sva plaćanja privrede, izuzev izdvajanja za poreze, kazne i penale.
– Mnogi od tih nameta uglavnom su nedosledni. Polaganje stručnog ispita za zvanje primarijusa košta 8.990, dok su isti troškovi za zvanje turističkog vodiča 18.000 dinara – naveo je Simić i posebno naglasio da je ulazak privrednika na tržište opterećen sa 104 naknade.
Prema oceni Nikole Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, nije problem u visini neporeskih nameta, jer predstavljaju dva odsto BDP-a, dok ukupni prihodi države iznose 45 odsto BDP-a. – Problem je očigledno u nepredvidivosti i u tome što nisu u srazmeri sa ekonomskom snagom obveznika. Osim toga, problem su i barijere za ulazak na tržište, koje sprečavaju i mlade i inventivne ljude koji žele da rade privatno, a ne da se zaposle u javnom sektoru – rekao je Altiparmakov.
Upitan kako kroz sistem Trezora prolazi manji deo prihoda, odgovorio je da to znači da ne postoji dovoljno jak sistem da „utera” sve naknade u Trezor.
Član Fiskalnog saveta istakao je da postoji veliki broj agencija kojima je data mogućnost da naplaćuju naknade nezavisno od svojih troškova.
Nepredvidivost taksa i naknada prema rečima Amalije Pavić, predstavnice Američke privredne komore, može da odbije potencijalne investitore koji u studijama izvodljivosti ne mogu od konsultanata da dobiju precizne podatke o troškovima. Za reputaciju zemlje, kaže ona, nije dobro da lokalne samouprave manjak u budžetu nadoknađuju povećanjem nameta.
Branko Radulović, iz Balkanskog centra za regulatornu reformu, ukazao je da se veliki deo tih nameta ne obračunava na svrsishodan način, odnosno u zavisnosti od korišćenja određenog resursa, poput vode i šuma, već od visine prihoda ili vrednosti investicije.
– Naknada za šume obračunava se na osnovu prihoda. Plaćaju je svi bez izuzetka, i Pokret gorana i veliki zagađivači – ukazao je Radulović.
----------------------------------------------
Preporuke iz Studije o nametima
1. Preispitati zasnovanost neporeskih nameta, a u nekim slučajevima i njihovu zakonitost;
2. Sistem javnih prihoda mora biti strogo uređen i uvek pod nadzorom Ministarstva finansija;
3. Uvesti sistem u kojem se nameti ne bi mogli uvoditi ili suštinski menjati aktom vlade bez aktivnog učešća Ministarstva finansija;
4. Razmotriti mogućnost posebnog zakona kojim bi se utvrdili svi nameti u određenom periodu, uz propisivanje iznosa, čime bi se obezbedila predvidivost i relativna ujednačenost poslovanja na teritoriji cele Srbije;
5. Veliki broj naknada koje se plaćaju državnim organima za upise, potvrde, uverenja i licence moguće je ukinuti. Većina njih bi trebalo da bude finansirana iz opštih poreza, to jest budžeta;
6. Legitimne naknade, kao što su naknade iz domena životne sredine ili korišćenja prirodnih bogatstava, treba da ostanu na snazi, ali je potrebno razmotriti njihovo prevođenje u režim poreza, jer bi se tako povećala transparentnost.
M. Avakumović
objavljeno: 20.04.2012.
