Izvor: Politika, 05.Jul.2012, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za sve je potrebna politička volja
Svi se sećamo mnogobrojnih ekonomskih programa koji su sa stručne strane bili odlični, a završili su u fiokama
Ekonomija je egzaktna nauka, i zato nije potrebno pronalaziti „rupu u saksiji“ da bi se definisale mere koje je potrebno preduzeti da bi se neutralisali ili bar ublažili neki od glavnih problema koji muče srpsku ekonomiju, kao što su preveliki budžetski deficit, narastajući javni dug, velika nezaposlenost, recesija... Ako se tome dodaju i predlozi (ili zahtevi) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << MMF-a za nastavak aranžmana iz predostrožnosti, jasno je da ne treba mnogo mudrovati šta ekonomske vlasti moraju da urade kako bi se obezbedila kakva-takva makroekonomska stabilnost i da bi se sprečio „grčki scenario“ u Srbiji. U Srbiji takođe ima sasvim dovoljno kvalitetnih ekonomista koji takve mere mogu da razrade i da sprovedu (pod uslovom da dobiju mandat od političara). Sa strane struke i onoga što je potrebno uraditi, očigledno nema nekih nepremostivih problema.
Problemi se javljaju kada te mere treba primeniti, i to dosledno i u potpunosti. Za to je očigledno potrebna jasna i nedvosmislena politička volja nosilaca ekonomske vlasti. Jer što je dublja kriza, mere za njeno suzbijanje su teže i u narodu sve manje popularne. A to naravno utiče na politički rejting i podršku onih koji takve mere sprovode. Nije slučajno da su u Evropi skoro po pravilu pale vlade koje su bile prinuđene da svoje zemlje spasavaju od „krize javnog duga“ poput Grčke, Italije, Španije, Francuske...
A u razvijenim evropskim zemljama na ključnim funkcijama u vlasti su ljudi koji su se već dokazali u struci, koji imaju iskustva ali i koji slušaju savete bilo od domaćih bilo od stranih eksperata. Međutim, za razliku od Srbije, oni uglavnom planirane i dogovorene mere i sprovode.
Ekonomske vlasti u Srbiji su do sada takve mere pokušavale da sprovedu a da ih najšira populacija ne primeti. Međutim, ponekad takve mere nije moguće sprovesti na taj način, bar ne onako kako bi to trebalo uraditi. I zato sve ove godine stručna javnost, ali i međunarodne finansijske institucije naglašavaju potrebu da Srbija sprovede korenite strukturne reforme i da najzad okonča tu tranziciju koja kod nas traje, malo je reći, predugo. Za pojedine bolne i nepopularne mere nikad nije bilo „pravo vreme“ .
Ekonomska kriza nas je sve, nažalost, doterala do zida. Svako dalje odlaganje bolnih ekonomskih rezova, bilo da se oni odnose na smanjenje izdataka budžeta, bilo strogu kontrolu volumena plata budžetskih korisnika ali i penzija, smanjenje državne administracije, reformu javnog sektora i slično, vodi nas u zagrljaj Grčkoj. I zato možda političke stranke ne hrle baš u novu vladu Srbije. Sada su i političari svesni da nas u narednom periodu ne očekuju „med i mleko“, i da nova vlada neće moći baš da računa na opštu popularnost.
Ono što se mora ne bi trebalo da bude teško. Posledice će verovatno biti teške, ali uz jasnu političku volju i pametno koncipirane mere, možda neće biti i neprihvatljive. Ako ekonomske vlasti budu odlučne, ako bude postojala politička volja, sigurno je da neće biti problema da ekonomska struka u Srbiji u saradnji sa nadležnima u vladi pripremi odgovarajuće ekonomske mere za stabilizaciju stanja u srpskoj ekonomiji. Ono što je ključna stvar jeste da se te mere primene na pravi način i u punom obimu. Svi se sećamo mnogobrojnih ekonomskih strategija i programa, koji su sa stručne strane bili odlični, a koji su završili u fiokama, i nikada nisu bili primenjeni. Aktuelna ekonomska kriza nam sada ne daje prostora da se tako više ponašamo. O posledicama nečinjenja ne bih ni razmišljao...
„Kreab, Gavin & Anderson” – Brisel
Vladimir Krulj
objavljeno: 05.07.2012.
