Izvor: Blic, 21.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za sada sastavljamo kraj s krajem
Za sada sastavljamo kraj s krajem
Još pre deset godina sam na Televiziji Beograd dobio nalog da napravim adaptaciju romana Stevana Sremca ‘Zona Zamfirova’. I tada sam video da je Sremac, u stvari, napisao filmski scenario', kaže naš poznati reditelj Zdravko Šotra povodom početka snimanja filma 'Zona Zamfirova', objašnjavajući razloge koji su ga naveli da se opredeli baš za ovaj filmski projekat. 'Potom sam', kaže Šotra, 'pročitao jednu adaptaciju ovog romana za pozorište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odgledao nekoliko predstava rađenih prema romanu ‘Zona Zamfirova’ i shvatio da se sve sastojalo od nekoliko svadbi, par odigranih kola i nekoliko pošalica. Moje je mišljenje da se filmom može ispričati celovita priča, onako kako ju je pisac ispričao i mi ćemo upravo to pokušati da uradimo'.
Šta je to što je neka specifičnost vaše adaptacije romana Stevana Sremca? Gde ona komunicira sa današnjim vremenom?
- Najosnovnije u vezi sa tim jeste da je reč o dobroj literaturi klasične vrednosti. Drugo, roman je dobro napisan i to, ponovo ističem, baš kao za upotrebu na filmu. Naravno, mi nećemo, makar nam to nije cilj, ostati potpuno u realističnom ključu Stevana Sremca. Jer, kao što je poznato, reč je o ljubavnoj priči, o ljubavnoj intrigi koja je sama po sebi inspirativna. Istovremeno, snimićemo neke scene koje, naravno, postoje u romanu ali koje su moguće samo na filmu a ne, recimo, u pozorištu. Tako scenu u kojoj Zonu Zamfirovu pokazuju celom gradu, u drugom mediju možete samo prepričati, dok se na filmu ona može stvarno desiti i stvarno pokazati. Jer, film je pre svega akcija i treba da je što dalje od pripovedanja. Slično je recimo i sa posetom hamamu i sa još nekim komplikovanim scenama. Ali, scena u kojoj glavni junak sanja da se ona udaje za drugoga, taj košmarni san, Stevan Sremac je opisao potpuno modernim sredstvima, čak je upotrebio i sloumošn sa dodatkom ostalih košmarnih elemenata kao što je, recimo, onaj gde kuče vodi kolo i gde se u čaršiji govori da je on to kuče. Iz toga nastaje glavna intriga koja se meni učinila veoma zanimljivom i koja će imati značajno mesto u filmu. U kojoj meri je zastupljena muzika i koje je njeno mesto u ovom filmu, budući da je ona prva asocijacija kada je reč o jugu?
- Niški kraj poseduje, bolje rečeno obiluje muzičkim blagom koje mi želimo da plasiramo u ovom filmu i to kako instrumentalne tako i vokalne muzike. Stoga smo dali zadatak Neši 'Galiji' da sakuplja i da odabere muziku iz tog silnog materijala i ponavljam, muzičkog blaga toga kraja. Mi smo pokušali da nađemo neke pesme za koje znamo da su postojale i koje je Sremac poimence naveo. Neke od tih pesama su, nažalost, izgubljene i stoga je jako važno da se sačuvaju one za koje se malo zna ili su na ivici zaborava. Pored toga, uključićemo u film i sva kulturno umetnička društva toga kraja, dok će vokalne kompozicije u filmu pevati Nišlijka Biljana Krstić. Da li ste, s obzirom na to da je još uvek dominantan vorld mjuzik kao opredeljenje, računali i na taj momenat?
- Nismo mi ništa tempirali, ne postoji ništa što će biti u filmu a da nije zapisano u romanu, tako da se trend o kome govorite samo zgodno uklopio. Nismo mi ni imali priliku da se ponašamo drugačije, sam pisac ne samo da je napisao šta se peva već i na kom se tačno mestu peva.
Kako ste izvršili čuveno zaokruživanje finansijske konstrukcije, odnosno da li su do kraja obezbeđena sredstva za snimanje filma?
- Bila je to jedna veoma teška operacija koja je trajala godinu dana. Toliko je naime trebalo da ljudi u Nišu shvate da bi bilo dobro ne samo za film, već i za grad da se snimi film po delu pisca koji je živeo u njihovoj sredini i koji je svojim genijalnim zapažanjima ovekovečio duh toga kraja. Pored razumevanja u Nišu, naišao sam i na razumevanje u kući u kojoj sam proveo dosta godina tako da će film biti urađen u kooprodukciji grada Niša i RTS-a, pri čemu je izvršni producent iz Niša. Pomogli su zatim i neki ljudi iz Niša koji su u mogućnosti da pomognu i zahvaljujući kojima smo eto sastavili taj, kako se kaže, troškovnik. Ono što je mnogo važnije od toga jeste da se oko ovog filma, i uopšte oko ideje da bude snimljen baš ovaj film, formirala dobra, pozitivna energija koja je više od svega uticala da se ljudi okupe. U filmu su angažovani mnogi veliki glumci, da ne izdvajam neke kad već ne mogu da pobrojim sve, osim možda Katarine Radivojević, koja je skoro debitovala na filmu i koja će igrati glavnu žensku ulogu, kažem angažovani su mnogi veliki glumci koji nisu previše zahtevali i koji su i na taj način pomogli ovom filmu. Snimanje počinje u Pirotu, a gde se završava?
- Počinjemo snimanje u Pirotu zbog toga što u tom gradu postoji lokalitet koji u potpunosti odgovara dobu o kome piše Sremac. Nakon toga se selimo u Niš gde ćemo izgraditi šefteli sokak, i gde će se odvijati većina događaja. Taj sokak će biti bukvalno izgrađen u okviru niške Tvrđave. Njega gradimo uz pomoć niške građevinske operative i to je na neki način njihova donacija za film. To su ljudi koji su za razliku od mnogih koji su odmagali, pomogli. Iako nije vreme za žaljenje moram da kažem da se i to sada, pred početak snimanja kada bi taj odgovorni posao trebalo privesti kraju, osećam iscrpljeno zbog dugog spremanja i priprema za film. Da li vam je neko konkretno odmagao?
- Niko namerno nije odmagao i nije bilo nekog direktnog ometanja ali je sudbina filma uopšte da bude ometan. To je način na koji se film radi svugde u svetu. I u Americi se svaki reditelj bori, nekada i godinama, da ubedi neke ljude u to da treba baš njemu da pomognu i daju pare kako bi snimio film. Tako je svugde, a pogotovu je to izraženo kod nas u ovim uslovima besparice. Kada će film biti gotov?
- Nadam se da ćemo u avgustu privoditi snimanje kraju i da ćemo već na jesen moći da počnemo sa prikazivanjem s obzirom na to da smo obezbedili paralelno montiranje i obradu. Željko Jovanović
