Izvor: Politika, 21.Sep.2015, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za prvu fazu „Beograda na vodi” 20 miliona evra
Arapska kompanija „Igl Hils” dala je u gotovini ovaj iznos za dokapitalizaciju preduzeća. – Kamen temeljac biće postavljen pre prvog oktobra, a prodaja stanova počinje za 15 dana. – GSP nije na staklenim, ali jeste na klecavim nogama
Arapska kompanija „Igl Hils”, investitor „Beograda na vodi”, prošlog četvrtka dala je u gotovini 20 miliona evra za prvu fazu dokapitalizacije preduzeća „Beograd na vodi”, a do kraja sledeće nedelje resorno Ministarstvo će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdati građevinsku dozvolu za dve zgrade sa oko 320 stanova. Kamen temeljac biće postavljen pre prvog oktobra, a prodaja stanova počinje za 15 dana, kaže Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, i tvrdi da još ne zna koliko će koštati kvadrat u prvim objektima stambeno-poslovnog kompleksa na desnoj obali Save.
Zašto se na objavljivanje ugovora o „Beogradu na vodi” koji je potpisan još u aprilu čekalo pet meseci?
To nije jednostavan ugovor, morali smo najpre da dobijemo saglasnost komisija za zaštitu konkurencije i za kontrolu državne pomoći, da formiramo organe upravljanja i da donesemo odluku o dokapitalizaciji. Mislio sam da to može da se okonča za mesec i po, ali nije. Ugovorom je predviđeno da sve to završimo za šest meseci i evo objavljen je.
Kažete da će izgradnja prve dve zgrade koštati oko 60.000.000 evra, a arapski partner je dao trostruko manje.
Dvadeset miliona evra je prvi deo uplate dovoljan za projektovanje i izvođenje radova u narednih nekoliko meseci i to je procena investitora. Mi se time ne bavimo. Naše je bilo da očistimo lokaciju i obezbedimo građevinsku dozvolu. Za čišćenje terena dali smo milijardu dinara, a eksproprijacija nije mnogo koštala, jer su na parcelama na kojima će se zidati prva faza projekta bili uglavnom nelegalni objekti.
Projekat je najavljen kao investicija od 3,5 milijardi evra. Na potpisivanju ugovora rečeno je da arapski partner daje 150 miliona evra i 150 kao pozajmicu osnivača. Znate li, konačno, uslove tog zajma – kamatnu stopu i rok otplate?
Uslovi će biti daleko povoljniji od komercijalnih kredita. I nikada nisam rekao da je ulog 3,5 milijardi evra nego da je toliko ukupna vrednost investicije. Za izgradnju dva miliona kvadrata s pratećom infrastrukturom u kompleksu potrebno je 3,5 milijardi evra. Uložite 300 miliona evra, sagradite 300.000 kvadrata, prodate ih i zaradite 400 miliona evra i dalje ulažete...
Jesu li onda u pravu kritičari kada kažu da bi tako mogao da zida i Žika Muštikla (Žika Mihailović, vlasnik „Stankoma” nekada vodeće građevinske firme koja je otišla u stečaj)?
Ako Žika Muštikla može da nađe 300 miliona evra, slobodno neka gradi. Nemam ništa protiv.
Angažovaćete agenciju da utvrdi kreditni rejting grada i to će koštati tri miliona dinara. Šta će to doneti Beogradu?
Kad hoćete da izađete na međunarodno tržište kapitala i da razgovarate s institucijama koje se bave finansijama, morate da imate kreditni rejting. Jer, kada strani investitor odlučuje da uloži u našu zemlju, kreditni rejting oslikava politički i finansijski rizik. On nam je neophodan kako bismo iskoristili potencijal privrednih i dve slobodne zone u Beogradu i gradili metro. Kreditni rejting nema veze s refinansiranjem obaveza ili uzimanjem kredita od komercijalnih banaka, nego s predstavljanjem grada kao dobre investicione destinacije. Stabilni smo i likvidni, ali smo prezaduženi i to vraćamo. Dogodine neću izaći na tržište kapitala i uzeti kredit da bih vratio prethodni dug. Ali ću 2018. da kažem da gradimo metro i emitovaćemo municipalne obveznice koje će grad vraćati onoliko godina na koliko obveznice budu emitovane.
Po kojoj ćete kamati izdavati te dužničke papire, u kojoj valuti i na koji rok otplate?
Još ne znamo. Vrednovanje municipalnih obveznica zavisi od kreditnog rejtinga i projekata koje ponudimo. Ne treba zanemariti tu vrstu finansiranja jer će biti povoljnija od kredita komercijalnih banaka.
(Foto Tanjug)
Bili ste na sastanku s MMF-om, iako nije praksa da gradonačelnici pregovaraju s tom institucijom. Brine li vas to što su gradske finansije pod lupom MMF-a?
Ne brine me. Beograd je kao najveća lokalna samouprava imao deficit veći od 20 odsto koji smo nasledili od prethodne vlasti. Prošle godine smo ga prepolovili, ove će biti ispod 10 odsto, a sledeće ispod pet procenata i logično je da MMF vidi šta radimo po tom pitanju. Od dividendi gradskih javnih preduzeća lane smo zaradili 4,6 milijardi dinara, što je sedam puta više nego 2013. MMF je zadovoljan jer smo uštedeli na nepotrebnim izdacima: ukinuli fiktivne pravne, konsultantske i pi-ar usluge...
Ali, niste štedeli kada ste dali dva miliona dinara za sport i rekreaciju zaposlenih u gradskoj upravi umesto da taj novac, recimo, usmerite na socijalna davanja?
Ako gledate tako usko kao što vi gledate, onda je tako. Ranije je grad plaćao rekreaciju privatnim firmama i to je bilo u redu! Mi je plaćamo SRC „Tašmajdan”, koji je gradska institucija, i opet je problem. „Taš” prima subvencije od grada i, umesto da im dam tu pomoć, plaćam rekreaciju i tako podržavam njihovo poslovanje. Kolektivni ugovor zaposlenih, koji važi za celu državnu administraciju, verovatno podrazumeva da zaposleni imaju pravo na rekreaciju.
GSP je prošle godine prvi put dobio dve milijarde dinara iz državne kase. To je kritikovao i Fiskalni savet. Hoćete li i ove godine tražiti novac od republike?
Kritikovali su nas oni koji nisu razumeli o čemu je reč. Ministarstvo finansija je od 2012. godine gradu prebacivalo manje novca nego što je trebalo na osnovu raznih budžetskih transfera. To je tada bila politička odluka. Mi smo se dogovorili s republikom da se deo tog duga isplati kroz jednokratnu naknadu GSP-u, što je u tom trenutku bilo potrebno za kupovinu rezervnih delova i goriva kako bi prevoz funkcionisao. Novac od republike više nećemo uzimati.
To samo govori da je GSP još na staklenim nogama.
Nije na staklenim, ali jeste na klecavim. Prihodi od „Busplusa” se povećavaju, a subvencije koje grad daje su niže. I dalje GSP-u mesečno fali oko 150 miliona dinara da bi mogao da funkcioniše.
Firma vašeg pomoćnika Milutina Folića, gradskog urbaniste, gradi na Vračaru, opozicija tvrdi da je prekršio zakon i da je u sukobu interesa. Rekli ste da ne znate da ima privatnu firmu, a o tome bruji grad. Hoćete li se Foliću zahvaliti na saradnji?
Izveštaj Sekretarijata za urbanizam Skupština grada je poslala Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li je kršio zakon, ne procenjujem ja nego Agencija. Možda nije etički to što on gradi, a gradski je urbanista. Ako Agencija kaže da je u sukobu interesa onda će snositi posledice.
Šta to znači?
Više neće biti glavni gradski urbanista.
---------------------------------------------------------------------------
Dođite i gradite fabrike daćemo vam zemlju
Šta ćete ponuditi potencijalnim investitorima na prvim Beogradskim investicionim danima?
Prezentovaćemo sve što je Srbija uradila u oblasti reformi. Akcenat će biti na grinfild investicijama i projektima vezanim za privatizaciju. Promovisaćemo i „Beograd na vodi”. Svi ti projekti treba da pokrenu privredu Srbije i Beograda i da zaposle ljude. Javilo se više od 300 investitora iz 20 zemalja. Ako 10 odsto tih investitora nađe interes da ulaže u Beograd i ostane ovde, onda možemo reći da smo uspeli. Samo za upravljanje otpadom zainteresovano je više od 52 kompanije.
Čime ih privlačite da ovde ostanu?
Hektar slobodnog zemljišta da dođu i da grade fabrike. Osnovali smo slobodne zone u Obrenovcu i Krnjači, imamo i privredne širom grada. Pokušaćemo da promovišemo na desetine hektara opremljene infrastrukturom. Beograd je do sada bio u zapećku i svi koji su hteli da grade fabrike odlazili su u Pećince, Inđiju, Suboticu... Prezentovaćemo PKB kao mogućnost za investiciju i eventualno još neka preduzeća koja planiramo da privatizujemo. Promovisaćemo privatizacije preduzeća koje sprovodi republika, poput IMR-a u Rakovici i BIP-a, jer se ona nalaze na teritoriji grada. Konferencija će biti posvećena i razvoju malih i srednjih preduzeća. Samo u Beogradu ima 110.000 STR-ova. Želimo da čujemo šta ih muči i kako možemo da im pomognemo. Biće i gradonačelnici Niša, Novog Sada, predsednici beogradskih opština i oni će ukazati na potencijale tih lokalnih samouprava.
----------------------------------------------------------------------
Zašto se na usvajanje GUP-a i 10 planova generalne regulacije, koji su osnov za investicije, čeka već dve godine?
GUP je prošao javnu raspravu pre nekoliko dana. Javni uvid za 19, a ne 10 planova generalne regulacije počinje 30. septembra i potrajaće 30 dana. Tih planova je sada više jer su stručni ljudi pojedine delove grada još konkretnije definisali. Ta planska dokumenta trebalo bi da budu usvojena do kraja godine. Tako ćemo dodatno ubrzati izdavanje građevinskih dozvola i povećati zainteresovanost investitora.
