Izvor: Politika, 10.Jun.2011, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za preživljavanje, i ništa više
Rad „na crno” je važan amortizer socijalnih sukoba
Mnogo faktora utiče na opstanak i rast ,,sive ekonomije” na našim prostorima. Među njima se po svom značaju izdvajaju, posle ratnih događaja, problemi koje je donela tranzicija. Tu se misli pre svega na posledice privatizacije, izrazito socijalno raslojavanje i probleme s funkcionisanjem pravne države. Uključivanje u sferu nelegalne ekonomije je samo prateća pojava nastajanja novog kapitalističkog društva. Tu su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aktivni pripadnici raznih socijalnih grupa i slojeva, od siromašnih penzionera, radnika, nezaposlenih, stručnih kadrova, do starih i novih „biznismena”. Svi oni u ,,sivoj ekonomiji” nastoje da ostvare svoje interese.
Rad u ,,sivoj ekonomiji” je izvor prihoda mnogih iz legalne ekonomije, ali se o tome retko govori. Tu su i povremeni, sezonski učesnici, koje na to tera priroda posla, ili procena da se na taj način može poboljšati porodični standard. Mnogima je ,,siva ekonomija” postala oblast „trajnog zaposlenja”, sa malim izgledima da pređu u legalne tokove. Što su uslovi poslovanja u legalnoj ekonomiji teži, a obaveze prema zaposlenima i državi veće, to je češći odlazak preduzetnika i radnika u „ilegalu”.
Nestankom ,,sive ekonomije” udvostručila bi se armija siromašnih i socijalno ugroženih građana. Tako nešto ne mogu da dopuste, iz čisto praktičnih interesa oni koji vode državu. Stoga je ,,siva ekonomija” i tolerisana, blago kontrolisana, a „borba” protiv nje ima kratkoročne efekte. Niko ne želi da „ubije” važan amortizer socijalnih sukoba.
„Procvat” nelegalne ekonomije je i jedna od posledica ubrzanog društvenog raslojavanja. Ona će produbljivanjem krize dostići još veće razmere.
U ,,sivoj ekonomiji” najviše je mladih do 30 godina i starijih od 45. Formalno tržište rada za mnoge od njih je zatvoreno. Čeka ih „sivo” tržište, na kome je konkurencija bespoštedna. Stoga ovi ljudi prihvataju niže najamnine i lošije uslove rada. Spremniji su na promenu zanimanja, a mlađi i na prostornu pokretljivost zbog posla. Stariji radnici su u nešto težoj situaciji, jer ih „gazde” i u nelegalnoj ekonomiji teže zapošljavaju a lakše otpuštaju. Drugu grupaciju zaposlenih u ovoj oblasti, uslovno rečeno, čine domaćice i žene koje su ranije imale povremeno zaposlenje. One na taj način uvećavaju porodične prihode. Penzioneri su treća najugroženija grupa koja nelegalnim radom uvećava svoje prihode. Njihove penzije su niske i većina živi oko ili ispod linije siromaštva. Ali samo oni koji su zdraviji i sposobniji mogu da se radno angažuju. Sledeća kategorija „ilegalaca” su radnici koji su ostali bez posla. Oni su u ovoj ekonomiji najbrojniji. Najčešće su bez posla ostali zbog prodaje, stečaja i propadanja preduzeća. Većina je ostala i bez sredstava od socijalnih programa. U ,,sivu ekonomiju” su pristizali u „talasima”, baš kao i izbeglice, i prihvatali najlošije nadnice i uslove rada.
Intenziviranjem krize u ,,sivu ekonomiju” masovnije dolaze i obrazovani kadrovi. Najamnine su im upola manje nego njihovih kolega u legalnoj ekonomiji.
Najbolje su svoj materijalni i ukupan društveni položaj „unapredili” ilegalni preduzetnici. Oni diktiraju uslove rada i primanja tako zaposlenih. Na raspolaganju im je sve obrazovanija „reka” pristiglih najamnika. Među njima lako prave izbor.
Posebnu zanimljivost predstavlja olako izbegavanje zakona i u delatnostima u kojima se dobro zarađuje. Takve su taksi i advokatske usluge. I tamo ima ilegalnog rada, protiv kojeg su taksisti i advokati više puta štrajkovali, i blokirali ne samo velike gradove već čitav pravosudni sistem. U borbi protiv „ilegalnog” rada oni su od države višestruko nagrađeni, a najupečatljivije je oslobađanje od uvođenja fiskalnih kasa. To je jedan od pokazatelja selektivnog odnosa političke elite prema preduzetnicima i zaposlenima u (i)legalnoj ekonomiji.
Štete od ,,sive ekonomije” su višestruke: država ne ubira sredstva za budžet, ostaje neuređeno tržište rada, a poslovni i građanski moral se i dalje urušava. Neke od dobrih strana, uslovno rečeno, sledeće su: mogućnost nalaženja dopunskih zarada sve siromašnijem stanovništvu, bolja snabdevenost tržišta, manja stvarna nezaposlenost i manje otvorenih socijalnih sukoba. U suštini, preovlađuju negativni efekti „sive ekonomije”, ali oni najviše pogađaju najsiromašnije slojeve. „Siva ekonomija” im privremeno i kratkoročno obezbeđuje sredstva za preživljavanje, a dugoročno ih još više raslojava i marginalizuje.
*Magistar sociologije
Nada G. Novaković
objavljeno: 10.06.2011.
