Izvor: Politika, 08.Mar.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za početak, kukuruzu dodati pšenicu
Uz dobru organizacija ova promena bi mogla da bude ostvarena za deset dana
Aflatoksini su karakteristični za krajeve južnije od Srbije, s višim temperaturama i većom vlažnošću vazduha. Ali pojavili su se i kod nas i trebalo je da dobiju tretman ,,više sile” jer njihovu pojavu ove sezone nismo mogli sprečiti. Ipak, napravili su nam veću štetu nego što bi se to dogodilo da smo se bolje pripremili i organizovali. Jer uobičajeno je da oni koji brinu o usevima, o svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvodima i sortama na vreme uoče problem i tako smanje štetu. Ali ne i potpuno da je spreče, jer to je nemoguće.
He treba zanemariti ni to da smo u poslednjih nekoliko godina izvozili više od dva miliona tona kukuruza i da je zemlja od toga imala 500 miliona evra deviznog priliva. Dok se ne oslobodimo aflatoksina, tog deviznog priliva ćemo očigledno biti lišeni. Pa i više od toga, jer ako u dve sezone zaredom ponovimo nedozvoljene doze izgubićemo svetsko tržište i ugušićemo kompletnu proizvodnju kukuruza koja daleko prevazilazi domaće potrebe. Bez izvoza ne bismo znali šta s tolikim rodom, cene bi drastično pale i naš vodeći poljoprivredni proizvod bi tu poziciju jedno vreme verovatno izgubio.
Između ostalog i zbog toga se aflatoksina moramo osloboditi, i to pre svegau stočnoj hrani. Još u oktobru prošle godine rečeno je da su problemi mogući ako imate stočnu hranu koja utiče na proizvodnju mleka, mesa, jaja... Šta je u tom slučaju najlakše učiniti? Da smo bogata država mogli bismo otkupiti i uništiti kontaminirani kukuruz i, ako je potrebno, uvesti zdrav, ali nerealno je tako nešto očekivati u ekonomskoj krizi i uz veoma smanjen prošlogodišnji prinos.
Problem je i u tome što robu kontaminiranu toksinima ne možete izdvojiti od nekontaminirane. Jer kukuruz je u silosu u kome je, po pravilu, mnogo malih kontaminiranih žarišta zbog kojih je nemoguće izdvojiti ono što je dobra roba – između žarišta. Zato se mora računati na celokupan, i kontaminiran i nekontaminiran, rod i na njegovu potpunu kontrolu dodavanjem zdrave hrane gde god se pokaže da treba intervenisati. Ali koje zdrave hrane? Tu ulogu očigledno ne može da preuzme zdrav kukuruz jer da imamo zdrav kukuruz ovih problema ne bi bilo. Zato je, po mom mišljenju, jedino rešenje – dodavanje drugih žitarica koje nemaju toksina ni u tragovima. U ovom trenutku, to je ječam, kojeg je malo, i pšenica, koje ima dovoljno. Poznata je, pri tom, receptura, i kod nas i u svetu, koja dozvoljava da se određeni procenat kukuruza može zameniti pšenicom, obrađenom u vidu prekrupe. U delu živinarstva, kozarstva i ovčarstva pšenica ne mora ni da se obrađuje, ali za ishranu krava i junadi to je neophodno. Tako bi se smanjila kontaminiranost kukuruza kao osnovne stočne hrane.
Evropska unija kad je odlučila da vrati količinu aflatoksina u mleku na 0,05 mikrograma istovremeno je donela odluku o 0,2 mikrograma dozvoljene količine u kilogramu kukuruza. Kod nas je, međutim, kukuruz zadržao stari nivo od 0,5 mikrograma, a taj nivo aflatoksina ne može da da mleko do 0,05.
Nezavisno od toga sadašnju hranu krava muzara treba što pre zameniti onom zdravijom u kojoj bi toksini bili samo u tragovima. Kad bi postojala dobra organizacija ova promena bi mogla da bude ostvarena za deset dana. Naime, kad krava počne da se hrani kontaminiranom hranom, toksini će se u roku od 24 sata pojaviti u mleku. Ali kad počne da se hrani zdravom hranom onda će aflatoksin iz mleka nestati za 70 sati. Zato se može reći da od organizovanosti države najviše zavisi da li se tako nešto u datim uslovima može postići. Jer kad se, na primer, pojavi neka zarazna bolest kod stoke onda država obolelu stoku otkupi od proizvođača i uništi. I u ovom slučaju najlakše bi bilo otkupiti sav kontaminirani kukuruz i umesto njega kupiti nekontaminirani. Međutim, to je ogroman a nepotreban trošak, jer država ima solidne zalihe pšenice koje može da iskoristi kao dopunu za povratak na kontaminiranost stočne hrane samo u tragovima.
Sutra: Preći na sistem kontrole svakog litra mleka
Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita ,,Žita Srbije”
Vukosav Saković
objavljeno: 08.03.2013.
.jpg)
