Izvor: Politika, 13.Dec.2011, 01:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za deceniju-dve i oni su roditelji
Deca koja nisu išla u školu ili su rano prekinula školovanje u većem su riziku od svih oblika nasilja i diskriminacije – kao žrtve i počinioci
Postoje određene situacije i okolnosti za koje znamo da posebno ugrožavaju decu, izlažu ih nepovoljnim uticajima i remete njihov razvoj. One zahtevaju posebnu pažnju društva i odgovarajuće mere prevencije i zaštite najboljih interesa sve dece i prepoznavanje one koja su naročito izložena rizicima.
Ako umemo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepoznamo rizike, možemo i da se zaštitimo od njih. Zato je važno da društvo na organizovan način edukuje roditelje i druge odrasle koji se bave decom i samu decu o raznovrsnim faktorima rizika po zdrav i bezbedan život i razvoj. Osim edukacije, potrebne su i podsticajne mere koje kod dece neguju prosocijalno ponašanje i stvaralaštvo. Podsticajne mere ublažavaju rizike, kompenzuju nedostatke i promovišu bezbedno okruženje za decu.
Među posebno osetljivim grupama dece su žrtve nasilja, zanemarivanja, eksploatacije, seksualnog nasilja i žrtve trgovine decom. Tu su i deca u sukobu sa zakonom, deca ulice i druga deca koja ispoljavaju probleme u ponašanju u ranom uzrastu. Ove grupe su posebno izložene brojnim i složenim rizicima. Delotvoran odgovor na potrebe ove dece podrazumeva sistem organa i službi za prepoznavanje i obaveštavanje, zaštitu i sprečavanje, utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje počinilaca. Otkrivanje i zaustavljanje nasilja je samo deo odgovora. Potrebni su nam programi za oporavak i podršku povratku deteta u život koji imaju njegovi vršnjaci.
Dete sa smetnjama u razvoju usled svojih fizičkih i mentalnih osobenosti može da bude uskraćeno za aktivan život u društvu. Ono ima veće šanse da njegove mogućnosti ostanu neotkrivene, da se ne obrazuje, da bude izolovano od vršnjaka i porodice, da bude smešteno u instituciju i isključeno iz društva. Diskriminacija pogađa i druge različite ili manjinske grupe. Zapaljiva smesa siromaštva, neobrazovanosti, predrasuda, nasilja i socijalne izolacije ometa brojnu decu da se leče, školuju, igraju, raduju i razvijaju odgovornost prema sebi i drugima.
Danas imamo nedvosmislene dokaze o uzročno-posledičnoj vezi između socio-ekonomskih faktora i zdravlja deteta, o nepovoljnim posledicama zlostavljanja, ranog odvajanja i institucionalizacije, kao i dugotrajnim posledicama prekida kontakta deteta sa porodicom porekla. Znamo i da deca koja nisu imala prilike da pođu u školu i koja su rano prekinula školovanje imaju sasvim male šanse da se izvuku iz siromaštva, a da su u većem riziku od svih oblika nasilja i diskriminacije – kao žrtve i počinioci.
Sva deca nemaju iste početne životne pozicije. Ciljane razvojne i društvene mogućnosti mogu da umanje jaz između onih koji su rođeni u privilegovanim okolnostima i onih koji nisu. Vitalni interes Srbije je da razvije prilagođene, naučno verifikovane preventivne i razvojne programe koji deluju na okolnosti koje ugrožavaju zdravlje, fizički, mentalni, duhovni, moralni i društveni razvoj deteta. Postoje deca koja zahtevaju drugačiji, prilagođen pristup i zaštitu. Njihovi roditelji možda ne sarađuju, ili ne mogu da zaštite svoje dete bez odgovarajuće društvene pomoći. Takvoj deci je potrebna organizovana podrška da bi prevazišla rizike i ostvarila svoja prava. Jer deca ne mogu da čekaju. Ona rastu dok mi smišljamo šta da radimo sa onima koja se „ne uklapaju” u način na koji smo organizovali škole, zdravstvene ustanove i socijalne službe.
Obezbeđenje jednakih mogućnosti za svu decu da razviju svoj potencijal je zahtev koji sebi postavljaju društva zainteresovana za sopstvenu budućnost. Deca koja su izložena višestrukim i složenim rizicima i štetnim uticajima već za deceniju ili dve postaju roditelji koji ne umeju i ne mogu da obezbede podsticajne uslove svojoj deci.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka BU
Nevenka Žegarac
objavljeno: 13.12.2011.
