Izvor: Blic, 20.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vudi Alen u Srbiji
Vudi Alen u Srbiji
Ako je od jedanaest učesnika ove predstave samo Cvijeta Mesić izvan naše generacije, onda šta je to nego generacijska predstava, kaže Gordan Kičić koji u predstavi 'Smrt' po tekstu Vudija Alena (premijera je 6. maja na Sceni 'Studio' JDP-a) igra glavnu ulogu. Govoreći o samoj predstavi i o onome što je bio njihov cilj, on kaže: 'Predstavu smo bukvalno sami uradili. Uprava pozorišta nam je omogućila uslove i pustila nas da radimo onako kako smo mislili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da treba. Niko se nije mešao, niko nije dolazio na probe ili nešto predlagao. I zbog toga je ovo generacijska predstava.'
Da li je predstava još po nečemu generacijska? Možda hoćete nešto da poručite drugim generacijama, publici?
- Hoćemo da poručimo više stvari. Najpre, ovo je komedija apsurda, a mi trenutno zaista živimo u apsurdnom vremenu. Ja to zaista mislim, i to kao kao jedinka koja živi u svetu nekih skraćenica imena partija, organizacija, frakcija koje se odvajaju i priključuju novima, a pri tom kao jedinka koja ne želi da učestvuje u tome, što je, naravno, totalno apsurdno. Ako si već u nekom društvu koje je takvo, i ako još ne želiš da radiš ništa da se to promeni, onda je to čisto ludilo, i mi zato želimo da učinimo nešto protiv toga. Da pokušamo da promenimo nešto. Ovaj čovek o kome je reč u komadu, Kajman, koga ja igram, on ne želi da uradi ništa. U komadu je reč o smrti; na koji način ste se vi bavili njome?
- Cela stvar je u tome što je ovde smrt shvaćena kao strah od života, strah od promene, strah od upoznavanja od bilo čega novog. Opšti stav gotovo cele ekipe jeste da ovom predstavom želite da pridobijete mlađu publiku i naviknete je da dolazi u pozorište?
- Svaka generacija ima neke glumce i reditelje za koje se vezuje. Ja sam voleo da idem na predstave Ljubomira - Mucija Draškića, voleo sama da gledam celu tu generaciju 'Ateljeovih' glumca, glumce u JDP-u, ali posebno Nikolu Koja, Zorana Cvijanovića i druge iz te generacije. Oni su igrali naše heroje. E, na isti način smo sada mi koji smo snimili neke filmove, koji igramo u nekim serijama, možda junaci nove generacije mladih ljudi koji će ući u pozorište možda prvi put. Imamo fenomenalnu priliku da zainteresujemo mlade ljude za naš stav. Pozivamo ih da dođu i pogledaju šta smo uradili.
U kojoj meri je u predstavi sačuvan duh Vudija Alena i na koji način se ova predstava uklapa u istraživački koncept Scene 'Studio' JDP-a?
- Nije mi jasno kako do sada niko nije igrao ovaj komad s obzirom na njegovu veliku komercijalnu vrednost. Vudi Alen je sačuvan u potpunosti, barem ja tako mislim. Kada je reč o istraživanju, to je upravo taj slučaj. Predstavu rade novi ljudi, reditelj je mlad, saradnički tim je takođe mlad, svi mi koji učestvujemo u predstavi uglavnom smo se složili oko osnovne ideje. Predstava zaista može biti komercijalna i, daj bože, da bude tako. Smatram da i komercijalno može da bude kvalitetno i da može da privuče ljude u pozorište. Predstava nema scenografiju i glumci su licem u lice sa publikom. Po čemu je još drugačija?
- To je i za mene novo iskustvo kao što će biti i za publiku. U tom smislu to je zaista bilo istraživanje. Drugo, do sada sam i na filmu i u pozorištu uglavnom igrao junake koji imaju neku misiju, koji žele nešto da promene, bilo da su heroji ili antiheroji. Lik koji igram je vrlo specifičan i na nivou ekspresije ali i u ravni samog karaktera. Bilo mi je važno da uradimo ovo zato što je reč o dobrom tekstu, o mladom reditelju, a pri tom mi ne znamo šta ćemo dobiti. Do sada sam uglavnom radio takozvane sigurne projekte - veliki reditelji, velika pozorišta, sa velikim auditorijumom, dok je ovo gotovo alternativa. To je neki Kafka pomešan sa braćom Bruks. Smatram privilegijom da kao popularan glumac radim skoro alternativnu stvar, da privučem publiku i da tako barem malo utičem na okolinu. Na koji način je ta priča prilagođena našim okolnostima? Kako je Vudi Alen prošao u Srbiji?
- Njegove rečenice su vrlo čvrste i ne možeš kao glumac uopšte da ih slomiš. Probali smo da to izbegnemo i da ga iskoristimo na naš način. Da se razumemo, Vudi Alen sve piše kroz sebe, svi njegovi glavni junaci su on u datoj situaciji, i moj najveći problem bio je kako da pobegnem od 'Vudi Alen izraza'. Istovremeno, naš cilj je bio da tu priču o čoveku koji samo želi da se skloni učinimo našom. Nadam se da smo u tome uspeli. Željko Jovanović
