Izvor: Blic, 18.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrlina ne sme više biti hendikep
Vrlina ne sme više biti hendikep
Smrt plašizmu, dole lešinari, globalizacija ili grobalizacija... - ovo su leci najnovije akcije 'Urbazone' koje isporučuje Fleka - legenda beogradske alternativne scene. Miomir Grujičić Fleka je slikar, novinar, osnivač 'Trotorock' etikete, non profit muzičke edicije, autor drame 'Alfi protiv Crvenih Barona', posvećene 9. martu 1991, performansa 'Pobune mašina', izvedenog na Bitef-u 1994, urednik popularnog 'Radio Šišmiša' na B92, i, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najzad, spiritus movens projekta 'Urbazona', kao zvuka, znaka i zraka urbane svesti, kao procesa osvajanja stvaralačke slobode i nezavisnog mišljenja. Umetnik od akcije, koji bez trunke lažne skromnosti, kaže da se 'Urbazona u javnosti odavno legitimisala i kao prethodnica u pripremi ove sredine ka građanskom modernom civilizovanom društvu koje umesto bezličnog kolektivizma, kao vrednost i oslonac, ističe pojedinca, njegov kreativni potencijal i individualnost'. Posle svega, misli da nema razloga za ponos, gordost, ili nekakav trijumfalizam: 'Meni taj uspeh donosi radost, samopouzdanje, samopoštovanje, podršku, ukratko obnavlja ogromnu utrošenu energiju.'
Zbog čega u nedavnom pismu javnosti, prigovor savesti ne upućujute eksponentima dojučerašnjeg režima, njegovim sluškinjama, ili kako kažete vrhunskim stručnjacima za sprovođenje negativne selekcije?
- Kad je reč o utemeljiteljima mraka, o vulgarnoj skalameriji prinude i maloumlja, svaki prigovor na njihovu adresu bi zvučao nadobudno i goteskno, jer je reč o pojedincima koji su sa udarničkim elanom godinama prilježno iskorenjivali sve što je svest, savest, moral, sloboda, istina, pravda, dostojanstvo i stvaralaštvo. Šta to u nama treba promeniti da negativne selekcije više ne bude, a iznad svega, da nam zemlja više ne liči na globalnu buvlju pijacu?
- Promene se moraju dogoditi i u nama i među nama. Naša prošlost je, na žalost, prepuna primera da su uskogrupni interesi, samovoljom vlasti, uzurpirali interes zajednice. Nacionalni interes je mistifikovan, kroz imperativ opstanka, a kabinetska demagogija o ugroženosti nacije, sračunatom političkom akcijom, pretvorena je u neospornu stvarnost, što je doprinosilo homogenizaciji u bunilu. Kada sopstveni i sveopšti interes formulišemo u okviru pojma napredak, a potom odgovorno krenemo u sprovođenje tog koncepta, jasno kao na dlanu, prikazaće se šta i ko, gde i kako, vrši opstrukciju. Negativna selekcija, teror, tlačenje i mentalna tortura, otputovaće na deponiju prošlosti. Do juče je trend najprimitivnije masovne egzaltacije, kako ste govorili, koji su promovisali razni tezgaroši, bio kurentna roba. Šta će sada biti?
- Ponajmanje sam mislio na turbo-šoder scenu, na manekene jeftinog ukusa i kiča. Taj pandemonijum je oblik nužnog i neizbežnog zla, i, nesumljivo, deo istine o nama... Mene mnogo više uznemirava najezda moralnih lakrdijaša, likova koji su u svim prohujalim periodima u javnom životu ove zemlje, uživali nezaslužen status i privilegije, a sada se na tragikomičan način utrkuju da se pred tom istom javnošću legitimišu kao pobunjenici. Možda je adut na koji računaju - karta kratkog pamćenja - još uvek dobitna kombinacija! Verujem da će ih savremenici sa gnušanjem bojkotovati.
Na koje poruke sopstvene istorije i mudrosti svojih predaka ne treba ostati gluv?
- U porukama istorije i predaka, i u poukama sadržanim između njihovih redova, nedvosmisleno piše da rigidni patrijarhalni mentalitet, utemiljen na podaničkoj poslušnosti prema autoritetu i kabadahijskom siledžijskom ugnjetačkom odnosu prema potčinjenom, ukida svaku mogućnost zajednice utemeljene na vrlini. To mi se čini kao razlog zbog kojeg smo kao narod veliki deo istorijskog vremena proživeli u društvu ozakonjenog bezakonja, u okolnostima u kojima je vrlina hendikep. Kažete da čoveku nije potrebno ni pomilovanje, ni pokajanje da bi se uspravio. A šta mu je potrebno?
- Odluka da živi kao uspravan čovek. Odluka, do juče pregaženog čoveka, zasnovana na izboru između ponižavajućeg vegetiranja i dostojanstvene borbe za punoću i radost življenja. Ta odluka je konačno nedovosmisleno promovisana u aktuelnim događajima, što me raduje. Ali, ta odluka je samo prvi od zilion koraka. Da bi ostao uspravan i nastavio dalje, kolektivni čovek mora skupiti snage za priznanje sopstvenih zabluda i uložiti mnogo mudrosti i znanja da izgradi nov etički temelj nove zajednice. Ukoliko se, međutim, ovaj danas uspravljeni čovek zadovolji trivijalnim zahtevom za bolji život, povodeći se za izazovom potrošačkog blagostanja, vrlo brzo će ponovo pasti u status `horizontalno ležećeg` čoveka svedenog na zahtev use, nase i podase. Kako izbeći eventualne buduće zablude? Kako umetnost, kroz koju se vi dve decenije angažujete, može tome da doprinese?
- Zablude ne vredi izbegavati. Sa njima se treba suočavati, a potom ih otklanjati strpljivo, jednom za sva vremena. Umetnost, naravno, ne može promeniti postojeće odnose u svetu, ali može da utiče na svest tog sveta. Ja se zalažem za stvaralaštvo u najširem smislu, za kreaciju protiv destrukcije, za produktivan, radošću stvaranja ispunjen ljudski život. Zašto za sebe kažete da ste 'javni ilegalac'?
- Dopada mi se ta, na prvi pogled, besmislena sintagma. Ona ukazuje na sav apsurd i izvrnuti smisao kojim je bila obeležena naša stvarnost. Svaki pokušaj pobune drugačijeg mišljenja, izazivao je neopisivo podozrenje u okruženju. Prostor mogućeg delovanja svodio se na marginu, na eks-poziciju, na alternativu i ilegalu, a sve to upućuje na status autsajdera. Dopustite mi da onima koji požele da steknu detaljniji uvid u sve ono što sam u ovom razgovoru propustio da kažem, uputim na internet adresu www. cyberrex.org/trotoletak. Šta biste odgovorili onima koji prigovaraju da je alternativna beogradska likovna scena, prozapadnjačka?
- Mogao bih da uzvratim pitanjem: da li je alternativna stvarnost, oličena kroz postojanje alternativnih pojava, kao što su alternativni univerzitet, alternativne policije i vojske, pa čak i alternativna ekonomija ustanovljena na alternativnoj zapadnoj moneti, takođe pojava prozapadnog karaktera? Ipak, napomenuću samo da su sadržaji koje ovdašnja alternativna kultura preuzima od alternativne kulture Zapada, po pravilu, i ovde i tamo, veoma kritični prema vladajućem establišmentu. Kao i to da je u skladu sa poštovanjem prava na različitost, demokratska tradicija Zapada odavno prihvatila konstruktivnu ulogu alternativnog mišljenja. Ovde su, na žalost, još uvek poželjni panegirici i slavopojke, udvorički aplauzi mediokriteta, ali nikako merodavni oponenti. Koji je sledeći angažman 'Urbazone'?
- Upravo pokrenuti projekt 'Prigovor savesti' u narednoj fazi, kroz saradnju 'Urbazone' i studenata Beogradskog unverziteta, treba da preraste u pokret za uvođenje prigovora savesti, kao demokratskog instituta, u naše buduće zakonodavstvo...
Milena Marjanović
