Izvor: Blic, 22.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme emotivne pustoši
Vreme emotivne pustoši
U konkurenciji sa dobitnicima 'Oskara' i 'Zlatnih palmi', filmskim veličinama kakve su Lars fon Trir, Bili Ougust ili Juras Jakubisko, 'Klopka', novi film reditelja Srdana Golubovića, dobio je nedavno značajna sredstva (240.000 evra) od Evropskog filmskog fonda 'Euroimaža'. Početak snimanja je zakazan za 24. januar u Beograd.
Producenti ovog prvog srpskog urbanog psihološkog trilera su 'Baš Čelik' iz Beograda, 'Mediopolis film' iz Berlina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i 'Uj Budapešt studio', a sufinansiran je i od strane nemačkog fonda iz Lajpciga, mađarskog nacionalnog fonda, kao i našeg Ministarstva kulture.
- 'Klopka', kako glasi radni naslov filma, jeste priča o čoveku koji je prinuđen da bira između života i smrti sopstvenog deteta. To je priča o moralnoj dilemi glavnog junaka - da li spasiti život svog sina tako što ćeš postati ubica, o mogućnosti izbora koji zapravo i ne postoji', kaže Srdan Golubović. 'Reč je', objašnjava dalje, 'o čoveku koji menja smrt za život, svoju nesreću za tuđu. ‘Klopka’ je film ispovest, savremena balkanska verzija ‘Zločina i kazne. To je psiholožka drama, sa elementima trilera, realističan, tvrd i sirov film, film o običnom čoveku koji postaje ubica, o lomu svih moralnih vrednosti u koje je verovao, o čoveku u moralnoj i egzistencijalnoj klopci. Ovo je film o postmiloševićevskoj Srbiji, u kojoj više nema rata ali ima moralne i egzistencijalne pustoši, o Srbiji i tranziciji, u kojoj ljudski život ne vredi mnogo, o normalnom životu koji je za mnoge nedostižan, o vremenu koje više nije vreme ratova, nije vreme beznađa, ali je vreme društvene i emotivne pustoši. Sve je samo prividno bolje, glumimo da živimo na neki drugi način.
I kakvo rešenje nudi 'Klopka'?
- Svaka ozbiljna umetnost nudi neko rešenje. U mom filmu je to iskupljenje. Intimno, 'Klopka' je priča o mom ličnom razočarenju, proisteklom iz verovanja da ćemo pet godina posle 5. oktobra živeti u nekoj boljoj zemlji. Stvari se ovde nisu previše promenile, i što je najgore nismo postali bolji ljudi, ni bolje društvo, već smo, naprotiv, sve gori i gori. Ima dosta veze sa mojim prvim filmom 'Apsolutnih sto', bavi se moralnom dilemom i postavljanjem pitanja šta je moralno u društvu u kome živimo i da li je moral iz naše vizure, u nekom srećnom društvu znači nešto sasvim drugo. Mi smo društvo koje je u konstantnoj borbi za opstanak u ligi, u kome ljudi žive u stalnoj atmosferi borbe za opstanak.
Mnogi smatraju da smo prezasićeni filmovima sa društveno-političko-ratnom tematikom? Šta novo donosi vaš film?
- Mislim da se u filmu, umetnosti uopšte, nismo previše bavili vremenom u kome smo živeli, a ne bavimo se ni vremenom u kome sada živimo. Na filmu smo često imali patetični ratni realizam, ili lažni eskapizam, komedije i limunade iz davno prošlih vremena. Film treba da bude istinit, a ne, što se kaže, vaćaroški. Svakako da klopka ne može da ima ni peti deo gledanosti od 'Anđela 2' ili 'Ivkove slave', ali svaki žanr ima svoju publiku i računam da publika za ozbiljan film postoji.
'Klopka' nema tu etnonotu, za koju tvrde da 'obara' Zapad... Šta je bilo presudno za dobijanje sredstava 'Euroimaža'?
- Stalno se bavim beogradskim pričama, sudbinama meni bliskih ljudi. Svi ti glavni junaci imaju dobar deo mojih dilema i razmišljanja. A Zapadu je naše društvo egzotično i čudno samo po sebi ne samo zbog Cigana ili truba već zbog specifičnih društvenih okolnosti, i to ne u pozitivnom smislu. Ali sudbina glavnog junaka 'Klopke' može da zadesi bilo koga na planeti, priča je univerzalna, to je ono što se ljudima dopalo. Verujem da film mora da ima širu komunikaciju sa svetom, ali mi je najvažnije da ljudi iz mog okruženja dožive i vole taj film. Ne pravimo film za inostranstvo, već za sebe prvenstveno. M. Graf
