Izvor: Blic, 08.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vredni eksponati u garažama
Vredni eksponati u garažama
Na inicijativu Muzejskog društva Srbije napravljeni su anketni listići čiji je cilj da se dobije realna slika kulturnih institucija. O tome kakva je ona i šta se uopšte može učiniti za muzeje u ovom trenutku razgovaramo sa Jovanom Despotovićem, pomoćnikom ministra kulture.
- Teško je svesti sve probleme na zajednički imenitelj. Stanje je kao i u drugim oblastima. Velika je razlika među njima. Radimo na tome da pokrenemo ponovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koordinacioni odbor direktora matičnih institucija i napravimo listu prioriteta, a da Ministarstvo kulture iznađe sredstva za finansiranje. Na njoj će svakako biti famozni muzejski normativni centar. Ministarstvo će do kraja godine isfinansirati ne samo kompjuterizaciju muzeja u Srbiji, već i izradu programa koji će da ih poveže i otvori prema javnosti. Koliko se novca može izdvojiti za zaštitu zgrada, eventualne rekonstrukcije i sanacije? I koji su priroriteti?
- Teško da ćemo moći išta značajnije da uradimo ako ne proradi naša agencija za kulturni preporod Srbije. Ako ona proradi, prvo ćemo rešavati pitanje prostora, za Istorijski muzej Srbije koji svog izlagačkog uopšte nema i Prirodnjački muzej koji radi u zaista lošim uslovima. Zašto agencija za kulturni preporod Srbije?
- Agencija ce biti zadužena da animira strane vlade i konkuriše za donacije. Novac bi se ulivao na poseban račun i bio bi namenski, a Ministarstvo bi bilo garant. Zainteresovanih, i privatnih i vladinih, donatora ima, ali žele da budu sigurni u šta ulažu. Zato nam je neophodna agencija. Donatori se, naime, boje da uplaćivanjem novca u budžet Srbije gube sigurnost da će on biti iskorišćen za ono za šta oni žele.
Da li to znači da žele svog supervizora za kontrolu novca?
- Jedno je sigurno, ugovorna obaveza agencije biće i izveštaj o utrošenim sredstvima. Rad agencije biće potpuno javan. Koje su države zainteresovane za ovakav vid pomoći Srbiji?
- Italija, Austrija, Nemačka, Grčka… Pogotovo za obnovu spomenika kulture na Kosmetu. U proseku, jedan beogradski muzej poseduje blizu 200.000 eksponata smeštenih kojekuda po gradu. Jesu li svi popisani?
- Nema predmeta koji nisu evidentirani. Druga je stvar što su razmešteni po gradu. Naprosto, nema dovoljno mesta u muzejima, te ovi moraju da iznajmljuju sobe, garaže, podzemna skloništa, da bi ih pohranili. Radimo i na programu kako ovo da rešimo, ali ove godine nije realno da ćemo moći. Očekujem da će se upravo koordinacioni odbor direktora angažovati da nađe prostor u kojem bi se ti eksponati, koji se često silom prilika čuvaju u nepodobnim uslovima, objedine na jednom mestu u adekvatnim uslovima. Zašto se kustosima ne dozvoli pristup Titovoj zbirci?
- Ovo pitanje nije u nadležnosti Ministarstva kulture, ali ću pojasniti. Savezna vlada ima ozbiljnih problema oko podele novca i imovine sa bivšim republikama. Razumem, ali ne opravdavam to što razne zgrade pokušavaju da prodaju i iznajme, jer u mnogima su institucije kulture. Ova država ima dovoljno imovine da može i na drugi način da vraća dugove... Nama je jako žao što Beograd nema reprezentativnu zgradu - rezidenciju, koja bi se mogla staviti na raspolaganje predsednicima drugih zemalja za vreme njihove posete našoj zemlji. Ako se ima dobra volja, ona bi se mogla naći. Ali, Savezna vlada se nameračila na tu ovalnu ili belu zgradu iz kompleksa nekadašnje Titove rezidencije, gde je prvobitno bila smeštena Titova arhiva, a posle ukidanja Muzeja '25. maj' kolekcija. Posle odlaska porodice Milošević iz te zgrade, vojska je plombirala ulaz. Potom se vojska sklonila, ali je zgrada ostala nedostupna javnosti. Mislim da se ovo pitanje upravo rešava na saveznom nivou i da će se muzej vratiti svojoj nameni. Da ne budemo jedina zemlja u svetu koja od muzeja pravi rezidenciju, a ne obrnuto. Mnogi muzeji u Evropi su nekadašnji dvorovi… Zna li se šta je sa nestalim slikama Paje Jovanovića?
- Povremeno zovem gospodina Karleušu da čujem ima li novosti. Čujem se i sa Željkom Ježom, arheologom, koji je u tom sektoru, ali konkretno kako teče istraga ne znam, što je i razumljivo. Ima indikacija da će slike_arhiva Paje Jovanovića brzo biti pronađene. Ima li šanse da Beograd bar odštampa kataloge muzejskih zbirki i obezbedi novac za stalne postavke?
- Ima. U prvoj fazi separatno. Upravo je dogovoreno sa predsednikom Upravnog odbora Narodnog muzeja, dr Irinom Subotić, i direktorom, akademikom Nikolom Tasićem da u toku ove godine Muzej objavi celu svoju zbirku na CD-romu. Biće to model po kome će iduće godine svi matični muzeji učiniti isto, a to je već prva faza da se objavi jedan štampani ili digitalni katalog, naravno na više jezika. Osim Muzeja naivne umetnosti i Muzeja sela, ostali matični muzeji su u Beogradu. Približava se termin otvaranja stalne postavke Muzeja savremene umetnosti. Hoće li biti publikacije tim povodom?
- Hoće, ali ne kataloga kolekcije Muzeja. Pre bih rekao da je to studija prof. Jerka Denegrija koji priprema novu postavku jugoslovenske umetnosti 20. veka prema vrlo zanimljivoj koncepciji. Izložba treba da bude otvorena 13. aprila. Iza toga sledi snimanje postavke i štampanje studijskog teksta - objašnjenja koncepcije, i naravno ilustrativnog dela izložbe, tako da ćemo uskoro imati dokument o njoj. Milena Marjanović
