Izvor: Politika, 09.Maj.2015, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Vredni” arhivatori protiv privatizacije
Ekipa popularnog TV humorističkog serijala „Državni posao” gostuje večeras po treći put u Beogradu i izvodi istoimenu predstavu
Za nešto više od godinu i po dana, od premijere „Državnog posla” kao pozorišne forme, trojica komičara odigrali su više od tridesetak predstava. Trio autora, prepoznatljiv sa kanala RTV Vojvodine, nov susret sa beogradskom publikom imaju večeras, u sali Doma sindikata. To će im biti treći nastup u glavnom gradu Srbije, sa kolegama iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novosadskog Pozorišta mladih, koje im je prvo, novembra 2013. godine, omogućilo da pokažu da, osim za televizijske skečeve, imaju talenat i za pozorišnu scenu.
Kako za „Politiku” kaže Nikola Škorić, jedan od autora upečatljivih državnih birokrata (igra lik Milana Torbice), u teatru u Novom Sadu nastupaju dva puta mesečno, jer im obaveze oko TV emisije ne dozvoljavaju češće. Do sada su jedino „izlazili” do Beograda, ali se zato spremaju ozbiljnije za jesenju sezonu.
– Od septembra planiramo da posetimo i druge gradove. Najpre u Vojvodini, a potom i u ostalim delovima Srbije – kaže Škorić za naš list.
Komad se ne razlikuje mnogo od matrice poznate televizijskim gledaocima. Zaplet je postavljen oko bauka privatizacije i toga kako se vredno odeljenje arhivatora s tim hvata u koštac. Komad traje sat i po i ima i „putovanja u prošlost”.
– Kroz dva segmenta vraćamo se u 1974. godinu, vreme donošenja poslednjeg ustava SFRJ, kada je Vojvodina dobila autonomiju i na kraj osamdesetih godina, u dane jogurt revolucije i tadašnju društveno-političku atmosferu – ukratko otkriva Škorić, uz pojašnjenje da su, pored njega, tekst pisali i Dimitrije Banjac i Nenad Ćirjaković.
Stručnu pomoć dobili su od dramaturga Svetislava Jovanova, a reditelj predstave je Petar Jovanović.
Neminovno je da pitamo da li improvizuju i koliko na sceni komentarišu aktuelna dešavanja?
– Zavisi koliko smo raspoloženi. Ponekad se dogovorimo pre, ali ima i spontanih reakcija – iskren je Škorić.
Prema njegovom utisku, publika je šarenolika, mada precizira da je najveći broj obožavalaca arhivatora zaposlenih u državnoj upravi od 25 do 50 godina.
– Ne verujem da je to publika koja ide u pozorište da gleda klasičan repertoar. Nama ne bi smetalo ako ih naša predstava motiviše da nekom drugom prilikom odu i pogledaju neki klasik – zaključuje Škorić.
