Izvor: Politika, 22.Jun.2013, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vraćam se, poljubi me, prebij me...
Naravno, oko lekara, koji je navikao na takve situacije, lako prepoznaje ,,plodove rada“ nasilnika i vreme u kome je rad obavljen (za početnike: masnica je crvena u prvom danu… a tamnožućkasta posle osam dana)
Ne možemo pobeći od istine da smo kao vrsta sposobni za najgore surovosti, naročito kad znamo da nas niko ne posmatra. Ipak, većina od nas čini i dobra dela ne računajući na naknadnu ličnu korist.
Danas se svuda insistira na ljudskim pravima jer se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svi slažemo da je emancipacija žena jedno od najvažnijih dostignuća u prošlom veku. Na tragu dobijene bitke za politička prava žena našao se i početak borbe za fizičku zaštitu njih i njihove dece, jer je postalo očigledno da je i za jedne i za druge, dom u kome žive, ponekad, jedno je od najnesigurnijih i najopasnijih mesta. U njemu ih glava porodice, s vremena na vreme i bez svedoka, izlaže nasilju.
Na svim kontinentima i u svim zemljama sveta, negde više, a negde manje, oduvek se znalo da neki roditelji i staraoci tuku decu, a muževi svoje neposlušne žene. Pošto narodna mudrost govori da je batina iz raja izašla, fizičko kažnjavanje i danas se negde smatra delom vaspitanja dece i prevaspitavanja tvrdoglavih žena,
Zlostavljanje u porodici događa se u svim socioekonomskim grupama, a oni koji drže batinu u rukama u većini slučajeva i sami su bili zlostavljani kao deca i emocionalno su nezreli. Upadljivo je da su i žrtve nasilja nesigurne u sebe, i to iz sličnih razloga kao i nasilnici, i zato nemaju dobru predstavu o svojim fizičkim i socijalnim vrednostima. Kada ne bi bilo tako, već posle prvog fizičkog zlostavljanja, zauvek bi napustile kuću.
Nasilje u porodici i hegemonija odraslih muškaraca pokazali su zavidnu otpornost kroz vekove, i doskora nisu dovođeni u pitanje, čak ni s moralnog stanovišta, tako da su i kazne za tako nešto uvredljivo blage. U mnogo zemalja, naročito u Aziji, dominacija muškaraca vladajući je društveni model, a fizičko kažnjavanje žena podrazumeva se pod uslovom da se na telu ne vide tragovi.
Najbolja naša laboratorija za objektivnu procenu psihološkog profila nasilnika u porodici (ukoliko se pojavi kao pratilac, a to nije retko) i njegove žrtve, što je najčešće žena, za sada je Urgentni centar KCS i njegova neurohirurška ambulanta broj sedam. U toj ambulanti pregledano je mnoštvo prebijenih supruga, partnerki ili pratilja najrazličitijih ljudi – od akademika do džeparoša. Mnoge od njih pojavile bi se i po nekoliko puta, uvek sa sličnim vrstama povreda lica i mekih tkiva. Kad se dogodi da nasilnik bude u pratnji supruge koju je prebio, od njega i od njegove žrtve i lekar i policija obično čuju zajednički izmišljenu priču iz koje se vidi da je žena, na primer, nameštajući zavesu u pola noći, slučajno pala s merdevina i tako dobila masnice po licu i telu kakve se ne vide ni u profesionalnom boksu. Za sve vreme uzimanja podataka, nasilnik i žrtva nekad deluju kao zaljubljeni par. Naravno, oko lekara, koji je navikao na takve situacije, lako prepoznaje ,,plodove rada” nasilnika i vreme u kome je rad obavljen (za početnike: masnica je crvena u prvom danu, plavičasta u četvrtom, zelenkasto-žućkasta od petog do sedmog, a tamnožućkasta posle osam dana).
Međusobni odnos nasilnika i njegove zlostavljane supruge ili partnerke ima svoju patološku dinamiku: zlostavljana osoba skoro nikada ne odlazi od kuće zauvek, jer često nema gde, a zbog dece pristaje na život bez poštovanja i postaje emocionalno anoreksična.
Ne zaboravimo da zbog nedostatka sredstava u našoj sredini nema jasne strategije za prevenciju nasilja, nema svuda SOS telefona, a još manje sigurnih kuća. Dinamika odnosa u kojima caruje naselje ima, doduše, ne tako često, i svoje tragično finale koje poriče smisao života i donosi smrt fizički slabijoj osobi. Moralnost nije samo tema u psihologiji i filozofiji, već je blizu koncepta civilizovanog života. Taj osećaj ne podstiče se dovoljno u našem društvu iako ga tražimo u našim prijateljima, supružnicima, partnerima, negujemo ga u našoj deci i zalud ga tražimo u politici. Nepoštovanje moralnosti razlog je svakodnevnih poroka od kojih je najgori nasilje u porodici.
Profesor univerziteta, zaštitnik prava pacijenata u sistemu Euromedik
Momčilo B Đorđević
objavljeno: 22.06.2013.
