Izvor: Politika, 08.Maj.2010, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrabac u ruci i golub na grani
Srbija je na pragu nove poreske reforme. Iako članovi vlade reformu najavljuju po već ustaljenom metodu „ko u klin, ko u ploču”, njene konture se ipak naziru
Reformom se planira smanjenje poreza i doprinosa na lična primanja građana čime bi se radna snaga učinila jeftinijom. Ove mere bi trebalo da stimulišu zapošljavanje, da povećaju konkurentnost privrede i da tako podstaknu nove investicije. Uz to, smanjio bi se i broj radnika na crno, pa i endemska gadljivost prema plaćanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poreza.
Gubitak dela budžetskih prihoda bi se nadoknadio povećavanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV). Ova mera bi trebalo da doprinese i smanjivanju platnobilansnog deficita. Povećanje PDV-a destimulisaće uvoz na koji se ovaj porez plaća, a stimulisaće izvoz na koji se PDV ne plaća. Sa malo mašte i nešto ironije, možda bi se moglo dokazati da će poreska reforma smanjiti i broj maloletničkih trudnoća, saobraćajnih nesreća, ili da će povećati pismenost stanovništva.
Bilo bi dobro da se u ovom zanosu ne zaboravi da je primarni cilj poreske politike da popuni budžet, da nesnošljivi budžetski dug ne prenosi na budućnost i da u konačnom ishodu izbegne bankrot države. Rizično je kada se poreske vlasti odriču vrapca u ruci u korist goluba na grani. Poreski golub retko kada zaista i sleti.
Srbija ima bogato iskustvo sa nategnutim teorijskim konstrukcijama i izneverenim reformskim očekivanjima. Tako su, na primer, drastično smanjene carine kako bi se podstakla konkurencija u privredi i omogućio industrijski procvat. Umesto uvele industrije procvetao je uvoz, a država nije napunila budžet već džepove uvoznika i inostranih proizvođača.
Po sličnoj logici radikalno je smanjena stopa poreza na dobit koja je sada najniža u Evropi. Očekivala se navala investitora, povećanje zaposlenosti i porast svih vrsta poreskih prihoda. Do navale nije došlo, zaposlenost je u višegodišnjem padu, a prihodi budžeta po osnovu poreza na dobit su ubedljivo najmanji u Evropi.
Ako se najavljena reforma realizuje, od nje će najviše profitirati vlasnici prezaduženih preduzeća. Novac proistekao iz ušteda na porezu biće upotrebljen za razduživanje a ne za nove investicije i zapošljavanje. Kao i sve antirecesione mere, i poreska reforma kao da ide ka tome da se na račun budžeta i budućnosti, a o trošku poreskih obveznika, saniraju prezadužena preduzeća.
Mimo popularnih predrasuda, srpska privreda je u poreskom smislu jedna od manje opterećenih u Evropi. Uz to, i stopa PDV-a je na samom evropskom dnu. Srbija nije privlačno odredište za investitore, ali razlozi za to nisu u poreskoj sferi i poreska reforma neće bitno popraviti poziciju Srbije. Konkurentnost se može popraviti samo jačanjem pravnog sistema i ulaganjem u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo. Kada je o poreskom sistemu reč, za investitore su najvažniji njegova stabilnost i jednostavnost.
Uslova za smanjivanje poreza i doprinosa objektivno nema, ali je korekcija poreskog sistema na različitim segmentima potrebna. PDV bi se morao povećati – bolje danas nego sutra. Progresivna poreska skala se mora uvesti, ako ne fiskalnog prihoda radi, ono socijalne pristojnosti radi. Skandalozno poresko favorizovanje stranaca koji rade u Srbiji na račun domaćih građana mora prestati, ponovo, bar pristojnosti radi. Besmisleno niska stopa poreza na dobit se mora povećati, a još besmisleniji sistem dodatnih poreskih oslobađanja se mora ukinuti.
Poreska disciplina se mora pojačati i budžetsko trošenje se mora racionalizovati, ali je zbirne budžetske rashode teško snižavati. Treba se zapitati iz kojih će sredstava Srbija pokrivati najavljene investicije u infrastrukturu, kako će otplaćivati kredite koje danas besomučno uzima, iz kojih sredstava će reformisati penzioni sistem ili finansirati restituciju.
Nema te poreske politike koja može poništiti negativne efekte ogromnih kamatnih stopa koje godinama uništavaju privredu, destimulišu investicije i zapošljavanje. Nema te stope PDV-a koja može popraviti platni bilans kada su carine niske, a kurs dinara precenjen. Reforme se ne mogu sprovoditi na parče, od danas do sledećih izbora, ili pod uticajem ekonomskih centara moći, domaćih ili inostranih, svejedno.
Poreska reforma koja ne uvažava domaće ekonomske realnosti napraviće dodatnu budžetsku rupu, a da nijedan od najavljenih ciljeva neće biti ostvaren. Potrebna je radikalna, sveobuhvatna i koordinirana reforma – i monetarne i razvojne i fiskalne politike. Sve drugo je samo pogubno gubljenje vremena, a Srbija ga nema.
*Finansijski konsultant
www.nkatic.wordpress.com
Nebojša Katić
[objavljeno: 08/05/2010]
