Izvor: Vostok.rs, 11.Jan.2013, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Votka i njene tajne
11.01.2013. - Votka je najpopularniji deo ruske tradicionalne trpeze, poznat u celom svetu. Sami stanovnici Rusije su strastveni ljubitelji votke, ali i njeni strastveni mrzitelji. „Ruska reč“ vas uči kako da izaberete pravu votku i kako i sa čim da je pravilno popijete.
O korisnim i štetnim svojstvima votke u ruskoj literaturi je napisano na hiljade stranica. Pokušaćemo da otkrijemo u čemu je, zapravo, tajna ove prozirne tečnosti karakterističnog mirisa, pomalo „vatrenog“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ukusa i jačine 40 stepeni.
Najpre nekoliko reči o tome šta je to „prava“ votka. Takvom se može smatrati samo piće proizvedeno od ražanog ili pšeničnog alkohola visoke čistoće (96-98 stepeni, za razliku od viskija, koji se pravi od mnogo slabijeg alkohola), razređenog izvorskom vodom u odnosu 40:60, i to isključivo po masi, a ne po zapremini.
RECEPT: „Hrenovuha“
„Hrenovuha“ je jedna od najpopularnijih vrsta aromatične votke u ruskim restoranima, a jednostavno se priprema i kod kuće. Na jednu flašu kvalitetne votke treba dodati dva korena rena, polovinu limuna i supenu kašiku svetložutog neušećerenog meda, čime se postiže karakterističan „mek“ ukus. Ren treba iseći na tanke rezance i zajedno sa medom i limunovim sokom dodati u votku. Ostaviti da odstoji na toplom mestu nekoliko dana, zatim procediti, ohladiti i... dalje znate i sami. Dobijena votka je odličan aperitiv, a isto toliko je dobra i kao digestiv.
Stručnjaci se slažu da se prava votka proizvodi samo u Istočnoj Evropi – u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini i Poljskoj. Neki poznavaoci ovom spisku dodaju i Finsku, ali se u tom pogledu mišljenja razilaze. Istinski ljubitelji smatraju da sve ostale votke, ma koliko bile skupe, i ma po kojoj tehnologiji proizvedene, ne poseduju karakterističan ukus „prave“ votke. Ljubitelji votke Grey Goose ili Absolut treba da imaju to u vidu.
Međutim, niko još nije uspeo da ustanovi zašto se baš u Istočnoj Evropi proizvodi „prava“ votka. Jedni kao razlog navode poseban ukus žitarica koje se koriste u proizvodnji, drugi izuzetne karakteristike vode, ali o tome ne postoji jedinstveno mišljenje.
Doduše, činjenica da je votka originalno rusko piće dobila je i svoju pravnu potvrdu. Poljski proizvođači su u 20. veku pokušali da registruju „votku“ kao svoj proizvodni brend, tvrdeći da se ona prvi put pojavila na teritoriji današnje Poljske. Međutim, ruski gastronom i istoričar Viljam Pohljopkin je na osnovu istorijskih dokumenata dokazao da Rusija ima pravo prvenstva i međunarodni sud je to potvrdio.
Uzgred, sam Pohljopkin zaslužuje da se o njemu napiše poseban članak. Ovaj naučnik je pisao radove iz istorije Skandinavije i time stekao ugled u naučnim krugovima, ali je postao čuven zahvaljujući knjigama koje je napisao o kulinarstvu, između ostalog i knjizi „Istorija votke“. Njegovi radovi iz gastronomije su umnogome zaslužni za svojevrsnu „renesansu“ ruskog kulinarstva. Na žalost, Pohljopkin je život završio na zastrašujući način. Pronađen je ubijen u svom stanu sa 11 ubodnih rana, nanesenih nekom vrstom izuzetno velikog šprica. Izgleda da je oružje kojim je počinjen zločin bilo napunjeno votkom, jer je u Pohljopkinovim mišićima pronađena visoka koncentracija alkohola, a zna se da je on umereno konzumirao alkoholna pića. Ubice do danas nisu pronađene.
Srpski čitaoci mogu da pročitaju Pohljopkinovu knjigu u srpskohrvatskom prevodu Irene Lukšić objavljenom u Zagrebu 1989. i dostupnom u bibliotekama u Srbiji (Pohljobkin, Viljam, Nacionalne kuhinje Sovjetskog Saveza: osnovni kulinarski pravci, njihova povijest i specifičnost, Zagreb: Mladost, Moskva: Mir, 1989).
Zaslužio je Viljam Pohljopkin da ispijemo za njegovu dušu po čašicu „gorke“, kako Rusi od milošte nazivaju votku. Ali to treba učiniti po svim pravilima.
Pre svega, ne dodaje se led! Votka se pije dobro ohlađena. Hladi se u zamrzivaču najmanje sat vremena. Idealno ohlađena votka postaje gusta skoro kao glicerin. Pije se iz posebnih čašica od 50 ili 70 ml koje se takođe prethodno ohlade. U levu ruku uzmemo viljušku, nabodemo komad tradicionalne zakuske: usoljenu pečurku, usoljeni ili kiseli krastavac, a u desnu uzmemo čašicu ledene votke. Votku obavezno ispijamo „na iskap“, a odmah za njom ide zakuska. Votka nam oljuti jezik i pali jednjak, ali zato život više nije tako gorak. Sa razlogom je votka postala ritualno piće, koje se obavezno služi na daći. Doduše, služi se i na svadbama...
„Masoni došaptavaju Mendeljejevu recept votke kako bi uništili ruski narod.“ Šaljiva verzija istorije govori o tome da je Mendeljejev osmislio recept votke u bunilu posle četiri dana i noći neprekidnog rada nad Periodnim sistemom. Karikatura: Vasja Ložkin.
Mendeljejev i votka
Krajem 19. veka slavni ruski hemičar i tvorac Periodnog sistema elemenata, Dmitrij Mendeljejev, formulisao je standard po kome udeo alkohola u votki proizvedenoj u Rusiji mora biti upravo 40%.
Ostavimo dramatične detalje vezane za upotrebu votke i vratimo se kulinarstvu. U svakom prestižnom restoranu tradicionalne ruske kuhinje pored takozvane „bele votke“, to jest čiste votke bez dodataka, na meniju će se među žestokim pićima obavezno naći i vrste „gorke“ i „slatke“ aromatične votke. „Gorka“ se pravi bez dodavanja šećera, tako što se dodaju različiti aromatični dodaci, a zatim se votka ostavi da odstoji izvesno vreme. Najčešće se na pola litra votke dodaje kora od jednog limuna, i to se ostavi da odstoji na toplom mestu oko tri nedelje, a zatim se dobro ohladi. „Slatka“ se dobija dodavanjem svežeg jagodičastog ili drugog voća, kao i šećera ili meda. Voćni plodovi treba da zauzmu dve trećine zapremine suda, a šećer i med se dodaju po ukusu. Napitak treba da odstoji dva i po meseca na toplom mestu i nakon toga se procedi. Slatku votku ne treba tako intenzivno hladiti kao „belu“ ili „gorku“.
Boršč i peljmeni: idealni ručak na ruski način
Boršč, peljmeni i tri čašice votke nisu stereotipi nego prava riznica iz koje se, kao iz dela Tolstoja ili Dostojevskog, mnogo toga može saznati o duši naroda. Što se tiče boršča, „Ruska reč“ će vas naučiti kao da ga sami napravite.
I najzad, nekoliko saveta o tome kako u Rusiji izabrati dobru votku. Prvo pravilo: najkvalitetnija votka nije uvek i najskuplja. Ako za flašu votke plaćate više od 20 dolara, znajte da taj novac niste dali za sadržinu flaše, nego za dizajn, marketing i reklamu. Votka po nešto pristupačnijoj ceni sigurno neće biti ništa lošijeg kvaliteta. Drugo pravilo: treba se najpre raspitati koja votka se nedavno pojavila u prodaji. Novi proizvod će sigurno biti kvalitetniji nego proizvod koji je već dugo na tržištu. Stvar je u tome što se vremenom prljaju filteri u rektifikacionoj koloni, u kojoj se proizvodi rafinirani alkohol za prehrambenu upotrebu. Zato je neophodno da se rad postrojenja povremeno obustavlja, ali s obzirom da svaki prekid proizvodnje donosi gubitke, pauze se prave što je moguće ređe, a to se neizbežno odražava na kvalitet votke.
Treće pravilo: kada piju votku, Rusi nikada ne kažu „Živeli!“ (rus. „Na zdorovьe“). Umesto toga drže razne zdravice, ali najčešće kažu jednostavno „Pojehali!“ (rus. „Poehali!“, u prevodu: „Krećemo!“). To je rekao Gagarin kada je poleteo u svemir.
Dmitrij Blinov,
Original publikacije
Zabranjeni su kopiranje i republikacija sadržaja objavljenih na „Ruskoj reči“, delimično ili u celini, u elektronskoj ili pismenoj formi, bez pismenog odobrenja redakcije.
Izvor: Ruska reč, RBTH
.jpg)
