Izvor: Blic, 07.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim uloge gubitnika
Volim uloge gubitnika
Vlastimir Đuza Stojiljković je zbilja ‘gromada’ ovdašnjeg glumišta u najlepšem smislu te reči. Iako je, kako se to kaže, u ozbiljnim zrelim godinama u njemu ima toliko elana, energije i svežeg duha.
Recimo samo podatak da trenutno igra u čak šest predstava na beogradskim scenama, a večerašnjom premijerom 'Cvetovi zla' će u zanimljivom teatarskom prostoru 'Modernoj Garaži'ubeležiti sedmu, a ubrzo u BDP-u i osmu ulogom u komadu Gorana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Markovića 'Vila Sašino'.
Ulogom ministra pravde Gige Geršića u komadu 'Cvetovi zla' po tekstu Bratislava Petkovića, u kome su mu partneri Tihomir Stanić kao Kralj Milan i Nikola Vujović kao mladi Nušić, Stojiljković zapravo nastavlja kontinuitet saradnje sa ovim autentičnim teatarskim prostorom u ulici Majke Jevrosime. Jer, kada je muzej automobila, oldtajmera postao i pozorišni prostor 1995. Đuza je tu igrao u komadu 'Grand Priks', potom sarađivao Sa Petkovićem i na drugim predstavama sve do 1999. kada je ovaj teatar zatvoren. I sada kada 'Moderna garaža' nastavlja svoj pozorišni život i obnavlja stare predstave Đuza je opet tu. Govoreći o ulozi Gige Geršića i tom svojevrsnom kontinuitetu Vlastimir Đuza Stojiljković kaže:
'Igrati u ovom pozorištu zapravo je jedna glumačka škola iako sam u mojim takozvanim kasnijim godinama. Jer, uvek ste u gro planu. Moram priznati da me poprilično zamara ovaj posao. U predstavama ovog pozorišta, 'Gran pri' i 'Legija časti' sam bio aktivniji. Sada treba da pratim stanje Kralja Milana (Tihomir Stanić). Istina, Geršić mu se par puta ne baš suprotstavlja ali izrazi neku sumnju i malo nešto protivreči, ali sve vreme moram da učestvujem. Ovde se jasno vidi kad je glumac odsutan na sceni. Teže mi je kad to igram nego, na primer, neki vodvilj gde se fizički zamaram. Što naravno ne znači da mi ne predstavlja zadovoljstvo.
U ovom komadu je, između ostalog, paradigmatičan tekst. Iako se odnosi na period od pre 120 godina zvuči kao da je juče pisan?
- I vama se čini?! Kao da se ništa nije promenilo 120 godina jer toliko ima od ovog autentičnog događaja koji je predmet naše glume. I zaista ništa mi tu kao narod nismo iskoraknuli napred. U ona vremena bar je donešen Ustav, a danas ne, mi ni ustav nemamo. Eto, biću Giga Geršić, ministar pravde večeras, a naš današnji ministar ko zna kad će biti izabran. Kako vi lično gledate na tu društvenu situaciju odnosno problem?
- Čovek mora da bude zbunjen. Znate, Kralj Milan jasno govori kakvi su to ljudi koji se bave politikom, kakvi su to ministri. On lepo kaže, što je istorijski zasnovano, da niko od njih ne misli ni na šta drugo osim na ličnu korist, prosperitet, i da se obogati.Kada sam prvi put čitao komad prosto sam sve ptrogutao. Jer, ko’ da se danas događa. Neverovatno! Na primer, od velikih sila se i te kako zavisi i dan danas. Recimo, Geršić govori kako je Makedonija jedan pandemonijum, Kralj mu kaže kako Evropa misli da je u Makedoniji je više varvarstva nego u Africi, a na to mu ministar replicira kako ta kulturna i prosvećena Evropa i stoji iza ove tragedije i ovog pakla. A da je to i danas tako imali smo prilike da se uverimo. Igrate u komadu 'Vila Sašino' koji obrađuje isti taj period. Koincidencija ili...?
- Da, to je isto vreme. Još je bio Kralj Milan na vlasti a sin mu Aleksandar bio je u Bijaricu. Ovde igram ministra pravde srpskog a u 'Vili Sašino' ministra rata frncuskog koji prati situaciju u Srbiji, jer Francuska nema u tom trenutku nikakav uticaj na Balkanu. Ovde su uticaj delili samo Austro-Ugarska i Rusija. To oko koncidencije... ne znam, verovatno je reč o sticaju okolnosti. Jer, sada se slavi dva veka srpske državnosti. Međutim, mi posle dva veka niti imamo ustav ni državu. Zar ne? To su dva veka od srpskog ustanka. Ali eto hteli su da daju na značaju pa su rekli i ustavnost i državnost. Odigrali ste zaista veliki broj uloga na koji od komada vas podseća naša realnost?
- To meni sve liči na jedan neuspeo vodvilj. Imate, recimo izglasavanje predsednika Skupštine uz pomoć dojučerašnjih protivnika, odnosno jedne partije koja je dovela ovaj narod i ovu zemlju do propasti. Vidite, sve se to radi zbog ličnih interesa i mahinacija, a tumači se kao državna potreba. Politika je za mene jedna nemoralna stvar. A onda se govori pežorativno o makijavelizmu. Nije li on govorio upravo ono što se danas događa u svetu. Recimo, Irak treba da bude raskomadan pod sumnjom da navodno ima to neko smrtonosno oružje koje će upropastiti svet. Pa, to je pravi makijavelizam. Cilj opravdava sredstvo. Političari su to. Politika nije nauka, nije umetnost, ona je moć snalaženja u datom trenutku. A koje uloge vam najviše leže?
-Meni najviše leže gubitnici Zašto?!?
- Ne znam zašto. Nisam onaj čovek koji se trsi. Uglavnom brzo gubim volju, nisam borac po svaku cenu nego po principu ‘ajd nek ide kako ide. Leže mi ti ljudi srednjeg staleža, srednjih mogućnosti, srednjih htenja...Najviše mi tako nešto odgovara. Otkud to? Ima li tu nekakve paralele sa vama lično?
- Moglo bi se reći. Znam ko sam i šta sam. Znam kako prolazim kroz pozorište i kroz život. I čini mi se da objektivno gledam na stvari. Uvek sam govorio da ne treb sebi pridavati veći značj nego što jeste. Naravno da svaki čovek drugačije gleda, ali moj život je tako skalupljen da nisam naročito odgovoran osim za sebe. Zato se divim ovim nazovi političarima koji rade važne stvari kao da to nije ništa. Neverovatno. Taj momenat odgovornosti veoma je udaljen od nas. Ostavka je nešto što se strahovito retko ovde događa. Tatjana Nježić
