Izvor: Blic, 10.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volim uloge buntovnika
Volim uloge buntovnika
- Ovaj komad je napisan šezdesetih godina prošlog veka koje su zapamćene kao vreme seksualne revolucije, hipi pokreta i velikih filozofskih polemika o poimanju slobode. Sada, posle toliko godina, mi smo u prilici da pročitamo ovaj komad na novi način - kaže Dragan Bjelogrlić povodom početka rada na predstavi 'Let iznad kukavičjeg gnezda' (režija Žank Tomić) u kojoj će igrati ulogu buntovnika Mekmarfija. Bjelogrlić naglašava da je ovaj komad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Dejla Vasermana 'anticipirao loše strane demokratskih sloboda, demokratiju koja polako prerasta u svoju suprotnost. Što znači, Mekmarfi je bio jedan od ljudi koji su kršili pravila, dok je sada jedan od poslednjih'.
Ko je bio Mekmarfi Džeka Nikolsona, a ko će biti vaš?
- U to vreme Mekmarfi je bio predstavnik čitavog jednog pokreta, dok je sada jedan od poslednjih Mohikanaca čiji je princip da su pravila tu da bi se kršila. I on jeste najbliži idealu američkog društva. Svaki put kada odem u Ameriku, ne mogu da se otmem utisku da je jedan prosečan Amerikanac, sa svim slobodama koje mu pruža taj moderan svet, mnogo više skučen od prosečnog Srbina. Ovaj živi u jednom neslobodnom društvu koje je toliko meko, anarhično da mu ne predstavlja nikakav problem. Prosečan Amerikanac se budi sa hiljadu obaveza, počev od toga gde će se parkirati, preko računa za struju, kredita za sve živo, tako da je on, zbog svih tih obaveza, mnogo više skučen od našeg čoveka. Sve te pogodnosti modernog sveta mogu da izdrže samo bogati Amerikanci. Kako će ta priča biti prilagođena našoj publici i kako ćete je čitati u odnosu na legendarni Formanov film?
- Forman je neko ko je došao iz istočne Evrope, iz jednog sasvim drugog sveta i zbog toga on poentu filma, njegovu krajnju metaforu čuva za kraj, i mi je nećemo tek tako odbaciti. Drugo, mi smo kao zemlja, kao narod, na pragu ulaska u jedno društvo o kome je reč u tom komadu. Zato Mekmarfija danas i ovde vidim kao Srbina koji se odupire globalističkim zakonima i pravilima. Sada kada ste se vratili pozorišnoj sceni, možete da kažete i zašto ste otišli?
- Nije u redu da se moj povratak pretvori u obračun sa pozorištem i zato neću ulaziti u detalje. Iz pozorišta me je oterala prvo organizacija rada. Sadašnji način rada repertoarskih pozorišta, a mi drugih uglavnom i nemamo, umrtvljuje iskonsku energiju glumaca i svih drugih koji žele da rade neke projekte u koje veruju. Više mi liči na rad u nekoj firmi u koju dolaziš da odradiš neki posao. Drugo, odbila me je jedna ista grupa ljudi koja kontroliše sve što je u pozorištu, od estetike do para, i koja je bila u pozorištu još kada sam ja počinjao, a tu je i danas. Čak mi oni manje smetaju od onih drugih koji pristaju na njih. Imam malo bolje mišljenje o sebi i svom znanju da bih pristao na to da budem odabran od tih ljudi, koji su glavni razlog zašto nema promena. Da bi se u jednom društvu promenio način mišljenja, navike ljudi, moraju se promeniti okolnosti, poput, recimo, privatizacije i slično. Tako je i u pozorištu, prvo mora da se promeni njegova struktura, pa će onda početi da se javljaju nove ideje, novi način mišljenja, novo pozorište. A to ova grupa ne dozvoljava. A i zašto bi kad država daje ogromne pare za pozorište, nesrazmerno više nego za film, a nema nikakve odgovornosti. Vi ćete meni dati pare za predstavu, a da li će ona biti dobra, to nije važno. Ranije sam rekao da u pozorištu još uvek traje osma sednica i to je bilo više kao metafora. Nedavno sam, međutim, pročitao neku raspravu između Ljubiše Ristića i Jovana Ćirilova i shvatio da to sa osmom sednicom nije metafora, ti ljudi i dalje biju istu bitku.
Ipak, ponovo igrate u repertoarskom pozorištu?
- Iskreno, mene ovako kakvo je pozorište ne zanima preterano i ovu ulogu sam prihvatio jer je Mekmarfi jedna od pet uloga koje mislim da treba da odigram. Ona se i naslanja na sve buntovnike koje sam igrao od 'Klasnog neprijatelja' u pozorištu, preko Crnog u 'Crnom bombarderu' pa, recimo, do Ludog Kurta. Kao glumac imam neku svoju nit i zato sam poslušao emocije i ušao u ovaj posao, uz sve otpore koje imam prema pozorištu. Igrali ste u 47 filmova i serija, producirali mnoge filmove i, kako ste sami rekli, zaradili i neke pare?
- Ko se seća predstave 'Moja draga' setiće se i da je ona tada izazvala ideološke napade na nas. U tadašnjoj 'Politici' Ćirilov je napisao tekst u kome kaže: 'Čuvajte se komercijalizacije, čuvajte se komercijalizacije', kao da je papa. I tada sam rekao - šta ja radim ovde? Idem na film koji komunicira sa celim svetom i neka mi 'Verajeti' kaže da ne radim dobro. Neka mi publika na sto festivala od Čilea do Montreala zviždi ako film ne valja, neka ostanem bez uloženog novca ako sam pogrešio. O toj vrsti zdravog poriva ja govorim. Mogao sam ja da budem član pozorišta i primam platu, ali to nije za moj temperament. Želeo sam da rizikujem, da istražujem provokativne teme, da se bavim nečim što me celog okupira. Kada ova predstava izađe, nju treba igrati, kako ćete to raditi?
- To je najteže pitanje. Ali u celom ovom nakaradnom sistemu pozorišta gospodin Bradić pokušava da napravi neki pomak. Znači, idealno bi bilo da se 'Let' igra dva, tri meseca, ili koliko ima publike, ali pošto to ne može, igraćemo u blokovima, pet šest izvođenja svakog meseca. Željko Jovanović
