Izvor: Vostok.rs, 16.Nov.2012, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni laser: fantastika i stvarnost
16.11.2012. -
U ruskim medijima opet su se pojavila sapštenja o ponovnom pokretanju radova na vojnom laseru za letelice. Nadovezuju se na radove na sistemu A-60 koji su počeli još u sovjetsko doba. Najinteresantije je to da se Rusija vraća „laserskoj“ temi u trenutku kada su SAD obustavile svoj ABL (Airborne Laser) program.
Prva istraživanja u ovoj oblasti pokrenuta su u SAD još 70-ih godina prošlog veka, kada je izgrađen avion NKC-135ALL, koji je napravljen na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << letećeg tankera KC-135. Ta leteća laboratorija opremljena je ugljen-dioksidskim laserom (SO2 laserom) težine 10 tona i kapaciteta 0,4-0,5 mW firme United Technologies. 70-ih – 80-ih godina taj avion je prošao seriju ispitivanja, pri čemu je teorijski dokazana mogućnost da se napravi jedan takav sistem. Ali, domet lasera bio je samo nekoliko kilometara, što je onemgućilo bilo kakve vojne perspektive sistema.
Godine 1985. u toku kopnenih ispitivanja Amerikanci su uspeli da pomoću laserkog zraka zagreju nepokretni rezervoar rakete „Titan 1“, postavljen na udaljenosti 1 km od sistema kao imitacija sovjetske interkontinentalne balističke rakete, dok nije eksplodirao. Ipak, ta ispitivanja, kao ni ispitivanja u okviru SIO (Strateška inicijativa za odbranu) nisu omogućila da se napravi realni sistem PRO na osnovu „letećih lasera“. Veći deo tehničkih problema ostao je bez rešenja.
Radovi na vazdušnom laseru u SAD ponovo su pokrenuti u drugoj polovini 1990-ih. Tada je postavljeno pitanje o formiranju nacionalnog sistema PRO SAD. Prvobitni plan je bio da se do 2012. izgrade dva prototipa i pet serijskih aviona. Ali troškovi programa počeli su da nekontrolisano rastu, te je doneta odluka o ograničenju programa. Prvo je broj prototipova smanjen sa 2 na 1 do 2012. da bi se kasnije odustalo i od drugog aparata, pa je ostao samo prvi prototip YAL 1, na kome se radilo od 2000. godine.
YAL 1 je opremljen sa tri lasera. Laser TILL (Track Illuminator Laser) namenjen je otkrivanju i praćenju (osvetljavanju) cilja i korigovanju parametara optičkog sistema lasera, dok se za gađanje cilja koristi jedan drugi laser. Drugi laser BILL (Beacon Illuminator) nadoknađuje atmosferske distorzije. Treći laser je vojni laser HEL koji se sastoji iz šest modula.
Američka vojna uprava nije bila zadovoljna rezultatima ispitivanja ovog izuzrtno skupog i složenog sistema, te je projekat obustavljen. Jedini nosač vojnog lasera je u februaru 2012. poslat na „groblje aviona“, teren 309. grupe za održavanje i servisiranje tehnike vojnog vazduhoplovstva SAD (AMARG).
U tom istom periodu u Rusiji su ponovo pokrenuti radovi na A-60. Koji su mogući motivi te odluke? Moguće je da je odgovor različita namena američkog i ruskog programa. Američki sistem je zamišljen kao deo globalnog sistema PRO, što je od samog početka učinilo da projekat bude nerealan zbog prevelikih očekivanja. Ruski program ima užu namenu. Domaći vojni laser je pre svega namenjen gađanju kosmičkih aparata, što je jednostavniji zadatak. Ne isključuje se mogućnost korišćenja ruskog lasera u „protivraketske“ svrhe. Ali, moguće je da će njegov osnovni zadatak biti presretanje pojedinih raketa srednjeg dometa koje su dospele „u pogrešne ruke“.
„Trajdent“ i „Minitmen“ rakete vojne mornarice SAD nisu mete za ruski laser. Ruska doktrina i dalje polazi od toga da je najbolja garancija sprečavanja njihovog lansiranja strah od moguće odmazde, koja bi mogla uništiti celu ljudsku civilizaciju.
Igor Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
