Izvor: Blic, 28.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast hoće da uređuje emisije
Vlast hoće da uređuje emisije
Nisam žrtva niti je moja odluka posledica samožrtvovanja, niti želim da me tako doživljavaju u javnosti - rekao je Milorad Petrović čija je ostavka na mesto urednika drugog dnevnika RTS-a i povlačenje kandidature za urednika informativnog programa te medijske kuće uzburkala javnost. Objašnjavajući ovaj svoj potez on za 'Blic' kaže da je to bio jedini način da skrene pažnju na činjenicu da se u RTS-u događa ono što nikako ne bi smelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (ponovo) da se događa.
'Kada smo 5. oktobra Aleksandar Crkvenjakov, ja i još nekoliko kolega došli u televiziju učinilo smo to u želji da podignemo tu kuću i da vratimo gledanost. U javnosti je tada vladalo mišljenje kako je stradanje, odnosno paljenje RTS-a zapravo značilo izvršavanje jedne pravde. Trebalo je takav način gledanja izmeniti. No, da se razumemo nisam došao na RTS da bih dobio stan, kancelariju, mladu sekretaricu i fikus. Došao sam da od te medijske kuće pokušam da napravim informativni servis građana. Bila je to borba znatno manje uspešna nego što smo mi u danima entuzijazma verovali.' Bili ste urednik Drugog dnevnika i konkurisali za urednika informativnog programa, a potom dali otkaz, povukli kandidaturu i javno se izvinili zbog spota sa fotografijama ljudi koji treba da plate ekstra profit?
- Taj spot nije ni inicirao ni uticao na moju odluku da dam ostavku na mesto urednika dnevnika i povučem kandidaturu. Niti je bio pod mojom ingerencijom. Spot je bio vrlo gruba greška koja je izazvala najteže osude televizije od oktobarskih promena. To nije novinarstvo. Stvari tu više liče na poternicu kojom je Demokratska stranka napala Narodnu banku Jugoslavije. Moje izvinjenje gledaocima je bilo u smislu ukazivanja na činjenicu da nije to RTS, da to nije način na koji treba govoriti o bilo kojoj temi, pa i o koncepciji ili zloupotrebi određenih pozicija u proteklim godinama. Dakle, to nije ono što mi pokušavamo da radimo 10 meseci. A zašto ste povukli kandidaturu i dali ostavku?
- Jer je čitavih 10 meseci trajao pritisak političkih partija iz DOS-a da se uspostavi kontrola nad televizijom. I tu u pristupu stvarima, odnosno u principu nema suštinske razlike između Miloševićevog vremena i ovoga danas. Televizija je moćan medij i, uprkos proklamacijama, vlast hoće da se bavi novinarstvom, odnosno da uređuje emisije.
Ko je vršio najveći pritisak na vas?
- Nije reč o jednoj partiji i o jednom čoveku. Reč je o metodologiji - svaka partija je preko svog čoveka, koji je na ovaj ili onaj način u dodiru sa RTS-om, pokušavala da, već posle 5. oktobra, artikuliše vesti, događaje ili poziciranje ličnosti u odnosu na druge partije ili lidere unutar DOS-a. Nakon oktobarskih promena Goran Svilanović je vrlo kratko bio zadužen za RTS, da bi posle toga siva eminencija postao Nebojša Čović koji je, recimo, u prolazu, u jednom razgovoru na hodniku imenovao Nenada Ristića za v.d. direktora. Potom je, ispred DOS-a, taj posao radio Žarko Korać. Međutim, ja ne mogu da kažem da me taj i taj čovek pozvao telefonom i naredio mi to i to. Ti pritisci išli su, kako ja to zovem, bočnom linijom, ali su uvek imali isti smisao. Koji konkretno?
- Na primer, zašto moja partija ili njen lider nisu u prvih 5 minuta dnevnika, a onaj drugi jeste. Dobiješ glas:'Predsednik je nezadovoljan što je informacija o njemu išla u 18 minutu dnevnika' ili 'šef smatra da je taj prilog trebalo dati integralno na 7 minuta'...itd. Pa ti sad misli šta to znači. A to - šta to znači - kao iskusni novinari znamo. Dakle, merilo se i u kom minutu ste nekoga pustili u dnevniku. Elem, signal je uvek bio jasan i pitanje je samo jačine ličnosti urednika kako će reagovati. A to je jako daleko od televizije kao informativnog servisa građana. Naročito, ako raspolažete novinarskim kadrom koji je na osnovu iskustava prethodne decenije podložan strahu, odnosno poslušništvu u odnosu na nadređenog. Znate, država kao vlasnik te televizije može tražiti da se obrađuje određena tema, ali ne može i ne sme da postavlja teze u okviru te teme i da ih, teze, na taj način promoviše kao istinu. Ceo sistem RTS-a, upravo zbog iskustava prethodne decenije i zbog te etikete ne može, ne sme i nema pravo da ponavlja grešku poslušništva jednoj politici. Vidite, svi mi znamo da se DS i DSS bore za prevlast, ali zašto to rade preko medija, odnosno RTS-a? Na šta tačno mislite?
- Bilo je četiri kandidata za mesto urednika informativnog programa RTS-a. Koleginica Gordana Suša i ja smo bili najozbiljniji kandidati, pri čemu sam se i kandidovao jer je prevladao stav da to treba da radi neko iz kuće. Gospođa Ofelija Backović je bila jedini kandidat DSS i kada je ona povukla kandidaturu ta partija je ostala bez svog čoveka. Pri tom je mesto generalnog direktora dobio DS. Sve skupa to je igranka bez prestanka i kako nisam član ni jedne partije nisam hteo ni da izigravam alibi bilo kome i bilo zbog čega. Pa, vi već imate iskustvo sa kraja 1992. godine kada ste zajedno sa još nekim svojim kolegama 'očišćeni' sa televizije.
- Tada su nas izdelili na dobre i loše Srbe, što je, inače, bila teza koja je dugo pre toga bila prisutna. Prijatelji su mi javili i ja, eto, nisam imao čast da mi obezbeđenje zabrani ulaz u zgradu. Mnogi odlični novinari su stradali u tim čistkama, razišli se belom svetu, neki od njih više nisu među živima... Šta ćete sada da radite?
-Formalno-pravno, ja sam pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju. Tu mi je radna knjižica, a tu je bila i dok sam uređivao drugi dnevnik. A što se vraćanja novinarstvu tiče, moram da se uverim da i mi novinari želimo promenu na relaciju struka-politika.
Tatjana Njezić
