Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Nov.2020, 11:19
Vladimir Gligorov: Zlatno doba
Veći pad ove godine vodi bržem oporavku sledeće. O zlatnom dobu se ne može govoriti.
Nije jasno zašto je na mestu hvaliti se da “smo najbolji” u negativnom privrednom rastu u pandemiji, o najavljivanju zlatnog doba koje će zbog toga nastupiti da i ne govorimo. Pogotovo kada se širenje epidemije ubrzava gotovo svuda u Evropi, a posebno na Balkanu. Tako da je neizvesno kako će život izgledati ove jeseni i zime, što naravno ne može nego da utiče negativno na svaku vrstu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << aktivnosti, a ne samo privredne. Kako imamo neke nove podatke, da vidimo na šta oni ukazuju.
Kada je reč o mesečnim podacima, verovatno su najpouzdaniji oni o prerađivačkoj industriji. Na Slici 1 su promene u proizvodnji u odnosu na prosek u 2015. Uporedio sam srpske podatke sa austrijskim zato što je reč o dve zemlje sa sličnim brojem stanovništva, sa sličnim udelom industrije u ukupnoj proizvodnji, koje nemaju izlaz na more, bliske su geografski jedna drugoj, gde je jedna značajno razvijenija od druge. Podaci su sa Evrostata. Oni mogu da se predstave na više načina, neki nažalost nisu dostupni, ali je poruka manje-više ista.
Slika 1: Prerađivačka industrija, desezonirano, prema proseku iz 2015.
Kao što se vidi, oporavak je počeo u isto vreme u obe zemlje i izgleda slično, s tim što je rast pred samo izbijanje epidemije bio značajno brži u Srbiji. No, kako se vidi, u obe zemlje rast nije bio naročito ubedljiv u poslednje dve godine pre 2020. Austrijski podatak za septembar nedostaje. Uopšteno govoreći, u Srbiji je proizvodnja u prerađivačkoj industriji uglavnom stagnantna. Uz to, nije osnovao očekivati ubrzani oporavak ili ubrzani rast u sledećim mesecima, bar ne na osnovu dosadašnjih kretanja i kada se uzme u obzir da će se epidemiološka slika pogoršavati, mada nije jasno do kada.
Na Slici 2 su predstavljene stope rasta ukupne proizvodnje (BDP) ponovo u Srbiji i Austriji. To su kvartalni podaci. Uzeo sam da je četvrti kvartal u skladu s predviđanjima koja su sadržana u zvaničnoj prognozi o godišnjem rastu (za Srbiju MMF, za Austriju EU). Kao što se vidi, u četvrtom kvartalu se ne očekuje nastavak ubrzanog oporavka. U slučaju Srbije to je pre svega zato što je rast bio posebno ubrzan u drugoj polovina prošle godine, dok su razlozi za Austriju drukčiji. Kako sektor tržišnih usluga ima značajno veći udeo u austrijskoj ukupnoj proizvodnji, veći negativan uticaj epidemije nije neočekivan.
Slika 2: Kvartalni BDP, realni, prema istom periodu prethodne godine
Kao što sam i ranije pisao imalo bi smisla uticaj epidemije u Srbiji ceniti po kretanju privrednih aktivnosti u tri kvartala 2020. uz prvi kvartal 2021, što nije slučaj sa Austrijom jer je tamo epidemija stigla ranije (što se vidi na Slici 2). Tako posmatrano, privreda se smanjuje po stopi od tri odsto u Srbiji. Takođe, prognoza je da će se austrijska privreda brže oporavljati sledeće godine od srpske. Iz dva razloga: jer će se oporaviti proizvodnja trajnih potrošnih dobara, čiji je udeo veći u austrijskoj prerađivačkoj industriji, a i turistička sezona bi trebalo da bude normalna sledeće godine. Tako da veći pad ove godine vodi bržem oporavku sledeće. O zlatnom dobu se ne može govoriti.
