Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Apr.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Zamrznuti sukobi
Diplomate okupljene u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju OEBS trude se da pokrenu proces povezivanja zemalja kako bi se lakše prelazile granice, bilo da je reč o trgovini ili o kretanju ljudi.
Poseban problem predstavljaju takozvani zamrznuti sukobi. Kojih ima u ne malom broju na Balkanu.
Šta je zamrznuti sukob? Reč je o spornoj teritoriji, obično onoj oko koje se spore dve ili više zemalja. Najčešće tom teritorijom upravljaju lokalne vlasti, uz stranu >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << vojnu podršku. Takvi sukobi oko teritorija, koji se ne mogu rešiti ni milom niti silom, najčešće nastaju posle neuspešnih aneksija ili secesija. I predstavljaju problem pre svega zato što lokalne vlasti nisu međunarodno priznate. A opet, tamo su ljudi i oni bi da trguju i putuju. I odmah je jasno da će sve na teritoriji zamrznutog sukoba biti teško – čak i ako se sve radi na crno jer zakona ili nema ili se ne sprovode.
Ponekad se misli da je to takoreći slobodno društvo sa slobodnom trgovinom, poslovanjem, zapošljavanjem jer je anarhično. Zapravo, troškovi bezbednosti su veliki jer, mada ne nedostaje ponuda privatnih zaštitnika, ta je velika konkurencija, ako je ima, zapravo razlog što su njihove usluge skupe, a opet bezbednosti nema. Naravno, na teritoriji zamrznutih sukoba obično jedna grupa uspe da preuzme vlast i da ukloni konkurente, ali stabilnost zna da bude problem, a onda je tu i nedostatak međunarodnog priznanja. Svako ko je prošao kroz raspad Jugoslavije zna kako zamrznuti sukobi izgledaju politički i ekonomski. Iako cveta crna berza, sve ostalo propada.
Stvari su u međuvremenu normalizovane, popularno rečeno, ali zapravo su ostali praktično svi problemi, veliki deo jugoslovenskog prostora ostavlja utisak zamrznutog sukoba, zapravo nemalog broja njih.
Ono što je pri tome koliko zanimljivo toliko i obespokojavajuće jeste da ne postoji politička volja da se ti sukobi reše iako njihovo trajanje košta. I to je koliko problem kada je reč o političarima, tako i kada se radi o inteligenciji, a posebno kada je reč o narodu. Tako da se, bar u ovom času, ne vidi kraj propadanju čitavog tog prostora.
Zašto je to teško razumeti? Dobro, kada je reč o crkvenim ljudima, njima patnja za veru dođe normalno. To što su verske vođe u stanju da izjave zapravo je teško slušati. Nijedan sukob nikada ne bi trebalo da se reši jer bi svako rešenje koje bi njima bilo prihvatljivo podrazumevalo da se promeni ono što se već dogodilo. Da se kako se zna i ume krene unazad jer je verovatno bilo bolje da se nikada i nije krenulo napred.
No, kada je reč o političarima, to je već manje shvatljivo. Obično se ukazuje na to da im sukobi idu naruku. Razlog da se bude lojalan svom vođi jeste taj što će on obezbediti da se nikako ne reši jedan ili drugi zamrznuti sukob. Uzmimo, međutim, da je izbor – okončati sukob, recimo, oko neke svete teritorije, pa krenuti napred, recimo privredno, a to će reći povećati sopstvenu dobrobit.
Uzmimo za primer stanovnike gotovo svih zamrznutih sukoba manje-više bilo gde u svetu. Ili, uostalom, ostanimo na jugoslovenskom prostoru. Da bi se opravdala vlast praktično svih vođa na tom prostoru, potrebne su dve stvari. Jedna jeste da taj političar od toga ima veoma veliku ličnu korist, a druga da su građani zavisni od vlasti praktično u svemu. Ovo prvo podrazumeva veliku korupciju, a ovo drugo siromaštvo i nezaposlenost. I zaista, oba su uslova zadovoljena, sada već trajno.
Inače to nije razumljivo. Jer je svakako lagodnije ne samo vladati nego i trpeti vlast ako zemlja i ljudi napreduju. Uslov da se način vladanja i opstajanja promeni jeste da se pre svega reše zamrznuti sporovi o teritorijama. U ovom času, koliko se vidi, vođe i narodi se od tih rešenja udaljavaju.
.jpg)
