Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jun.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Strana ulaganja
Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?
Uzmimo dve zemlje, od kojih je jedna razvijenija od druge. Šta znači razvijenija? Pored ostalog, a od interesa u ovom kontekstu, da ima više kapitala u odnosu na rad, dok je obratno slučaj u manje razvijenoj zemlji. To znači da je prinos na dodatna ulaganja veći tamo gde je relativno manje kapitala. To opet znači da će biti teže domaćim preduzetnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da ulože onoliko koliko bi mogli strani iz razvijenijih privreda. Tako da strana ulaganja, uz domaća, povećavaju količinu kapitala u odnosu na rad, što bi za posledicu trebalo ima smanjenje prinosa na kapital. I, relativno, povećanje naknade za rad, dakle nadnice ili plate. Na duži rok to bi trebalo da dovede do izjednačavanja nivoa razvijenosti, bar u smislu količine kapitala u odnosu na rad i njihovih prinosa.
Dakle, razvoj koji se oslanja i na strana ulaganja trebalo bi da dovede do bržeg smanjenja prinosa na kapital jer ga je više, i rasta naknada za rad jer ga je relativno manje.
U tom procesu, nije neočekivano da privreda ima spoljnotrgovinski deficit jer priliv stranih sredstava znači i veći uvoz. No, to zavisi od realnog kursa. Pojednostavljeno rečeno, ukoliko dohoci rastu brže od promene u relativnom odnosu kapitala i rada, realni kurs bi mogao da bude viši nego što je opravdano samim razvojnim procesom, što može da, sa jedne strane, poveća uvoz, a sa druge učini atraktivnijim ulaganja u proizvodnju namenjenu domaćem tržištu, recimo u usluge. Posledično, povećaće se strani dug i, uopšte, obaveze prema inostranstvu, a neće biti dovoljno proizvodnje robe za izvoz kojim bi se one mogle finansirati. Što će zahtevati devalvaciju i mere usklađene s njom kako bi se sprovele takozvane strukturne promene, u ovom slučaju reč je o strukturi proizvodnje, o ponudi robe i usluga celokupne privrede.
Ovo je, recimo, slučaj s nekim balkanskim privredama, sa srpskom, hrvatskom i grčkom pre drugih.
Ovo nije neminovna posledica stranih ulaganja, mada se stvari često tako vide. Recimo, mnogi objašnjavaju probleme s kojima se suočava Evropska unija time što je Nemačka (uz još neke zemlje) ulagala u južne zemlje članice, pa su nastale duboke i trajne neravnoteže u njihovoj razmeni, koje su imale veoma negativan uticaj na deficitarne zemlje kada je izbila finansijska kriza.
Tih neravnoteža, međutim, nije bilo u zemljama srednje Evrope, bez obzira na to što je priliv stranih ulaganja u neke od njih bio veći nego bilo gde drugde. One su uglavnom očuvale spoljnotrgovinsku ravnoteže iako su u ne maloj meri razvoj zasnivale na stranim ulaganjima. Ali pretežno u industriju, a ne u usluge. Balkanske zemlje, mada ne sve, uglavnom, pre krize u svakom slučaju, imale veoma velike spoljnotrgovinske deficite. Usled čega je, recimo u Hrvatskoj i Srbiji, proces prilagođavanja trajao i traje dugo i koštao je obe zemlje veoma mnogo u smislu izgubljene proizvodnje.
Zapravo, strana ulaganja mogu da budu značajna i veoma razvojno važna, a da zemlja ima spoljnotrgovinske suficite. Primer je Kina. Do ove godine, u svakom slučaju, strana ulaganja su bila veoma važna, ali je Kina bila neto izvoznik, i to veliki, ulaganja u inostranstvo. Ovo poslednje zbog suficita u razmeni sa svetom. Svejedno, pre svega politikom kursa, ali i svim drugim koje su podsticale štednju, a ne potrošnju, podsticana je industrijska proizvodnja, a ne razvoj usluga. Izvesno vreme to nije vodilo značajnom povećanju naknada za rad jer je radnika koji su napuštali selo da bi radili u gradu bilo veoma mnogo. No, vremenom, zarade od rada su se povećavale, što je jedan od razloga što ima mnogo manje siromašnih ili veoma siromašnih nego što ih je bilo.
Kina je, takođe, razumela da sa stranim ulaganjima dolazi i naprednija tehnologija. Usled čega je povećanje kapitala u privredi brže. Naravno, postepeno, povećaće se i sopstvena inovativnost jer će se izjednačavati nivoi razvijenosti. Ništa što neko otkrije nije nedostupno drugima ukoliko znaju što i inovator zna. Što u ne maloj meri zavisi, naravno, od sistema obrazovanja.
Tako da strana ulaganja mogu da ubrzaju razvoj zemlje ukoliko vodi razvojnu privrednu politiku. Posebno politiku kursa i ulaganja u znanje. Kod ovog poslednjeg, opet strana ulaganja u vidu učenja i zajedničkih istraživačkih projekata, mogu da budu od koristi.
