Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Apr.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Rast od 3,9 odsto
Nezvanično, ako se tako može nazvati izjava predsednika države, privredni rast u prvom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle iznosio je 3,9 odsto. Početkom ove godine prognoze za celu godinu bile su od 3,5 odsto, MMF, do 4,5, Fiskalni savet. Za to pomenuti rast u prvom tromesečju verovatno nije dovoljan.
Ovo zato što je prošle godine u istom periodu rast bio veoma spor, tek 1,2 odsto (opet u odnosu na isti period prethodne, 2016. godine). Tokom prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << on se ubrzavao, mada za čitavu godinu nije dostigao dva odsto. Taj rđav rezultat iz prošle godine bio je osnova prognoze da će oporavak ove godine biti relativno ubrzan. I oporavka će svakako biti mada će zavisiti od vremenskih prilika, kao i svake godine. No, sva je prilika da mraz, poplave i suša nisu jedini razlozi rđavog prošlogodišnjeg rezultata. Ali i da jesu, bilo bi potrebno značajno dodatno ubrzanje rasta proizvodnje, koje je u navodno ostvarenom rastu od 3,9 odsto na početku godine.
Prvu zvaničnu procenu imaćemo tek krajem aprila, a prvi detaljniji prikaz privrednih kretanja u prva tri meseca ove godine imaćemo tek krajem maja. Iz mesečnih podataka vidi se rast industrijske proizvodnje i posebno prerađivačke industrije. Takođe raste domaći promet i posebno izvoz. Predsednik države je takođe saopštio da je budžet u suficitu. I konačno, posebno je ubrzan rast uvoza i, posledično, povećan je trgovački deficit. Nemamo podatke o platnom bilansu u celini za prva tri meseca, ali ne bi bilo neočekivano ako bi bilans usluga bio pozitivan, što umanjuje negativan uticaj značajno većeg uvoza robe od izvoza. No, svejedno, brži rast uvoza od izvoza negativno utiče na ukupni privredni rast.
Zarade, koliko se može videti, takođe su u porastu, što verovatno jednim delom objašnjava rast uvoza. Nemamo podatak o ulaganjima jer će on biti dostupan tek krajem maja. No, ako je suditi po budžetskom suficitu, javna ulaganja verovatno i dalje zaostaju za onim što je planirano. Opet, sudeći prema trgovačkom bilansu, strano finansiranje i strana ulaganja verovatno su u porastu, tako da jedino ostaje pitanje šta se događa sa domaćim, privatnim ulaganjima.
Ukoliko se ona ne oporavljaju dovoljno brzo, biće teško ostvariti godišnju stopu privrednog rasta od 3,5 do 4,5 odsto. Uz pretpostavku da klimatski uslovi budu povoljni.
Zašto se srpska privreda ne oporavlja brže? Ovo pitanje je na mestu iz bar dva razloga. Jedan je u skladu s pravilnošću da se privreda brže oporavlja posle perioda rđavih rezultata. Mislilo bi se da bi to trebalo da važi i za duboke privredne padove, poput srpskog u poslednjih tridesetak godina. Jer, ako posle godine mraza i suše dolazi do ubrzanog rasta kada se vremenske prilike poprave, zar ne bi trebalo i da se zemlja koja je izgubila gotovo polovinu svoje proizvodnje ubrzano oporavi i čak sustigne zemlje koje prednjače? Pogotovo, a to je drugi razlog, ukoliko je nezaposlenost velika, pa je potencijalni nivo proizvodnje, onaj kada bi svi bili zaposleni, značajno iznad odstojećeg.
Do ubrzanog oporavka ne dolazi zato što nisu uklonjeni uzroci tridesetogodišnjeg propadanja. U srpsku se privredu ne isplati ulagati. Ovo se vidi iz niske stope domaće štednje i prateće niske stope domaćih ulaganja. To se nadoknađuje stranim ulaganjima, koja međutim nisu dovoljno izdašna. I usmerena su na sigurne poslove, one koji se oslanjaju na domaću potrošnju ili na domaće prirodne resurse.
Tako da je potrebno odgovoriti na pitanje o nedostatku ulaganja. A odgovor je da je Srbija rizična zemlja. I to ponajviše zbog političke nestabilnosti. Zemlja uglavnom pokušava da istakne jednog ili drugog vođu kao garanta stabilnosti, ali to su obično privremena rešenja. I to ne samo za domaće ili strane preduzetnike već i za stanovnike Srbije. Odlučiti se na život u Srbiji mnogo je rizičnije nego tražiti posao u inostranstvu. Pogotovo mladima. Jer ne samo da nema posla već se nikada ne zna kada će neko od nacionalističkih vođa pozvati na ostvarenje nekog cilja koji zahteva jednu ili drugu vrstu žrtvovanja.
Zbog toga se srpska privreda ne oporavlja iako je ono što ostvaruje daleko ispod njenih mogućnosti. Zapravo je neprijatno što je potrebno da neka godina podbaci kako bi eventualno sledeća iskazala brži privredi rast. A kako je počela, ova može čak i u tim uslovima da razočara.
