Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Maj.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Poslovne i druge klime
Svake godine se sprovodi veliko istraživanje javnog mnjenja pod nazivom Balkan Barometar. Cilj je da se dobije uvid u to kako građani i poslovni ljudi cene stanje stvari i kakva su im očekivanja. Ove godine će biti objavljeno treće. Obuhvaćene su sve zemlje (koristi se reč privrede) takozvanog zapadnog Balkana. I pojedine druge, ali obično ne iste iz godine u godinu.
Ove godine je zastupljena Turska, što je bez sumnje izuzetno zanimljivo. Šta bi se moglo uopšteno reći >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << o nalazima?
Reč je, da to ne izostavim, o praćenju sprovođenja strategije Jugoistočna Evropa 2020. Regionalnog saveta za saradnju sa sedištem u Sarajevu. Tako da je reč o veoma opsežnom snimanju raspoloženja stanovnika regije i posebno poslovnih ljudi. Obuhvaćene su sve razvojne oblasti, od trgovine do upravljanja.
Prvo što se zapaža jeste da su građani manje zadovoljni od poslovnih ljudi i imaju skromnija očekivanja. Pritom, očekivanja su bolja od zadovoljstva ostvarenim. Do poslednjeg istraživanja, koje je obavljeno krajem prošle godine, pomeranja nabolje bila su relativno skromna, posebno kod većih privreda. Manje su bile zadovoljnije, ali ne i zadovoljne, a i nadali se su više boljoj budućnosti. Ali su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina bile prilično sumorne, mada više stanovništvo nego poslovni ljudi.
Najnoviji nalazi, međutim, ukazuju na veći optimizam stanovništva, recimo u Hrvatskoj, a praktično svih poslovnih ljudi. Posebno su velika očekivanja na Kosovu, dok su nešto suzdržanija u Makedoniji. Ali i dalje su najsumorniji građani Srbije i Bosne i Hercegovine.
Nezadovoljstvo nije toliko sobom i zapravo većina iskazuje mnogo poverenja u sebe i u sopstvene sposobnosti. Ne bi se čak moglo reći da se ljudi žale na okolnosti, bar ne mnogo. Zapravo, ne stiče se utisak da stanovnici regije dele osećanja nemoći i žrtve drugih, u potpunom neskladu sa onim što se može redovno čitati u štampi. U stvari, najveće ograničenje se vidi u sopstvenoj državi, njenim ustanovama i ljudima koji donose odluke. I zaista, praktično polovina ispitanika, a reč je o reprezentativnom uzorku za svaku pojedinu zemlju, bila bi spremna da se iseli – i to ne negde u blizini već bi da napuste Balkan. Naravno, to nije namera, ali jeste stav o stanju stvari.
Poslovni ljudi takođe uglavnom u vlastima vide najveće ograničenje. Kako već i biva kada je reč o preduzetnicima, oni su uvereni da su konkurentni i ne izražavaju bojazan ni od domaće niti od strane konkurencije. Zapravo, provejava uverenje da niko nije bolji u onome čime se oni bave. Građani, potrošači dakle, imaju nešto drukčije viđenje. Mada postoji određena privrženost domaćim proizvodnima, uglavnom se ceni više uvoz iz Evropske unije, mada ne i uvoz iz susednih zemalja. Uz to, dok preovlađuje podrška slobodnoj trgovini, takođe se smatra da bi privredne vlasti trebalo da budu pristrasne prema domaćim, a nauštrb stranih proizvođača.
Zanimljivo je da su stanovnici zadovoljni društvenim životom. Mada je to teško usaglasiti s nekim ne nevažnim aspektima. Posebno kada je reč o tržištu rada i napredovanju u karijeri. Opet, mada poslovni ljudi uglavnom ne vide rasprostranjenu korupciju, njihovo ponašanje, bar prema nekim odgovorima, govori drukčije.
Kada je reč o ovom poslednjem, nemali broj poslovnih ljudi ne učestvuje u konkurenciji za javne nabavke jer smatra da su izgledi mali, odnosno da je odluka doneta pre nego što je, recimo, raspisan tender. Građani, opet, u društvenim vezama vide najvažniji način da se dođe do posla. Odstupaju stanovnici Kosova i Albanije koji veruju da značajnu ulogu igra i kvalifikovanost; kao i posvećenost poslu, marljivost, dakle. No, u praktično svim drugim privredama društvene veze su sistem kojim je regulisano ili racionisano tržište rada.
Nezavisno od toga, društvenim službama kao i sistemima snabdevanja, recimo, strujom i gasom, pa i postojećom infrastrukturom ljudi su uglavnom zadovoljni ili, bolje rečeno, manje su njima nezadovoljni. Nasuprot tome, neizvesnost je prilično velika, što se vidi i po tome što se uglavnom teži državnoj službi, čak i ako su očekivana primanja u privatnom sektoru, bar kada se uzme u obzir kvalifikovanost, veća. Kako je veoma teško naći posao kada se jednom izgubi jer je dugoročna nezaposlenost toliko predominantna, razumljivo je što se teži državnom zaposlenju koje je sigurnije.
Istraživanje ne ukazuje na postojanje nepremostivih etničkih barijera, mada nema sumnje da u nekim sredinama postoje predrasude prema Romima. Ipak, mnogo je zanimljivija nesklonost Evropskoj uniji u Srbiji i Hrvatskoj posebno. Kod toga, sve je veća razlika između stanovništva i poslovnih ljudi. I, zapravo, moglo bi se zaključiti da više ne bi bilo moguće odustati od članstva u Evropskoj uniji, bar sa privredne tačke gledišta, koju poslovni ljudi čitave regije sada sve jače izražavaju. Doduše, tako je bilo i u Jugoslaviji, pa to nije održalo zemlju. Stiče se svejedno utisak da rast pozitivnijih očekivanja, ako se ne razočaraju, može da dovede do boljeg ishoda ovog puta. Uopšteno govoreći, klima je bolja.
