Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Maj.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Pohvale
Na čemu se zasnivaju pohvale iz inostranstva srpskim reformama? U opozicionoj javnosti, građanskoj kao i patriotskoj, obično se kaže da je to zato što je Vlada kooperativna u ispunjavanju stranih interesa.
Koji su to interesi? Jedan je, mislim, da se srpska privreda oporavi jer je bila snažno pogođena krizom, a iz nje izlazi sporije nego gotovo bilo koja druga zemlja (izuzev Hrvatske i Grčke). Drugi je da se očuva stabilnost na Balkanu, koja u ne maloj meri zavisi od srpske >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << politike. Ovim se istim interesima rukovodi većina zemalja u svetu, a i međunarodne organizacije, i kada je reč o drugim balkanskim zemljama. Jer trenutno nema ni političkih niti finansijskih sredstava da se strane zemlje i međunarodna zajednica nose sa još jednom balkanskom krizom.
U tome je važno videti kako stoje stvari sa srpskim privrednim napretkom? Uzmimo pre svega podatke (svi podaci preuzeti su od Evrostata). Znamo privredni rast, koji je bio praktično nepostojeći, ako se uzme ceo period od 2009. do 2016. godine. Slika 1 daje stopu zaposlenosti i nezaposlenosti od 2004, gde se vidi da su one trajno niske, odnosno visoke. I svakako u ovom času nisu značajno bolje nego pre desetak godina.
Slika 1: Stope zaposlenosti i nezaposlenosti
Slika 2 donosi industrijsku i aktivnost u građevinarstvu, gde se vidi da uprkos poboljšanju u poslednjih nekoliko godina (2015. i 2016) još uvek nije dostignut nivo iz 2008. I uopšte, kretanja ovih aktivnosti nisu ubedljiva od 2008. naovamo.
Slika 2: Industrija i građevinarstvo, 2010=100
Pogledajmo sada potrošnu stranu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Udeo potrošnje stanovništva i pogotovo države je smanjen, a još je značajnije smanjenje udela investicija. Povećan je uvoz i, još više, izvoz. Što bi trebalo da znači da se ono što se proizvodilo sa postojećim sredstvima prodavalo napolju jer je smanjena kupovna sposobnost kod kuće.
Slika 3: Potrošna strana, % BDP
Da je tako, vidi se i iz slike 4, koja donosi realne plate i efektivni kurs. Plate su realno smanjene, što nije nepoznato, a kurs je efektivno depresirao, što takođe nije nepoznato. I jedno i drugo podstaklo je izvoz i usporilo rast uvoza.
Slika 4: Realne plate, 2000=100, i efektivni kurs, 2005=100
Konačno, najviše se hvali fiskalna politika. Na Slici 5 se vidi rast javnog duga i kretanje fiskalnog deficita u odnosu na BDP. Deficit je smanjen u poslednje dve godine, a dug je stabilizovan (ne raste u odnosu na BDP i zapravo je nešto malo smanjen prošle godine). Trošak te uštede nije mali, ali bi svakako bio veći da nije plaćen u dohocima i zaposlenosti, još pre nego što je do dodatne fiskalne štednje došlo.
Slika 5: Javni dug i fiskalni deficit, % BDP
Tako je u poslednjih desetak godina. Kako se teži daljem smanjenju javnog duga, nije naodmet uzeti u obzir da se trenutno na njega plaća kamata od oko 4,5 odsto. Da dug ne bi rastao, potrebno je da se proizvodnja povećava otprilike po toj stopi (račun je složeniji, ali ovde preciznost nije cilj). Ako se želi smanjenje duga u odnosu na BDP, potrebni su fiskalni suficiti (budžetska primanja veća od rashoda, kada se odbije kamata). Što znači rast investicija i izvoza, u ne maloj meri u susedstvu. Pa je potrebna regionalna stabilnost, koju nema ko drugi da obezbedi nego same balkanske zemlje.
