Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Jan.2018, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Minimalna plata
Zanimljivi su podaci o minimalnoj plati u Srbiji i u njenom susedstvu, kao i o tome od čega ona zavisi ili zapravo ne zavisi.
Tabela 1: Minimalna mesečna bruto plata u evrima
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
Albanija
137.72
144.12
151.16
157.60
156.92
156.99
160.26
Crna Gora
. >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
.
.
.
288.05
288.05
288.05
Makedonija
.
.
199.43
199.48
213.62
219.29
239.29
Kosovo
.
170.00
170.00
170.00
170.00
170.00
170.00
Srbija
222.37
212.89
230.00
239.24
235.31
235.05
233.53
Prosečne mesečne bruto plate su u sledećoj tabeli.
Tabela 2: Prosečna mesečna bruto plata u evrima
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
2016.
Albanija
252
260
270
259
325
335
334
Bosna i Hercegovina
622
650
660
660
659
659
665
Crna Gora
715
722
727
726
723
725
751
Makedonija
491
497
498
504
508
522
533
Srbija
460
517
508
537
524
506
516
Kosovo
.
.
431
444
482
510
519
U 2016. Srbija je imala niže plate od svih drugih zemalja Zapadnog Balkana osim Albanije. Minimalne bruto plate bile su manje nego u drugim zemljama, osim u Albaniji i na Kosovu. Odnos se ne menja mnogo ako se porede plate po kupovnoj moći, recimo opet u evrima.
Od čega to zavisi? Odgovor nije jednostavan. Ukoliko se plate, prosečne i minimalne, koreliraju sa zaposlenošću, privrednim rastom, troškovima rada i sa promenama u njihovim nivoima, nema gotovo nikakve uočljivije pravilnosti. Recimo, minimalna bruto plata je otprilike 40 odsto prosečne plate u većini zemalja, pa i u uporedivim susednim zemljama. Zapravo, u Srbiji su minimalne plate bile i više, dok su u razvijenijim zemljama često bile niže, pa je do ujednačavanja došlo tako što su se minimalne plate u Srbiji smanjivale, dok su se u drugim zemljama povećavala, sve u odnosu na prosečnu platu.
Jedno zapažanje ima verovatno veći značaj za objašnjenje kretanja plata. Naime, u Bugarskoj su plate posle 2008. značajno porasle, ali su i dalje niže nego u većini drugih balkanskih privreda. Iz čega se može zaključiti da su bugarske privredne vlasti mogle da podrže privrednu aktivnost u vreme krize povećanjem plata jer su bile veoma niske pre 2008. godine. Slično je bilo u Makedoniji, gde je kao odgovor na krizu došlo do povećanja plata, uključujući i minimalne. Opet zato što nisu bile visoke u vreme pre krize.
Nasuprot ovim dvema zemljama, Hrvatska je morala da zaustavi rast plata, kao što je morala i da prođe kroz period visoke stope nezaposlenosti kako bi se smanjili troškovi rada. Slično je bilo i sa Srbijom.
Kada se pogledaju podaci, vidi se i da se visina plata značajnije menja u Srbiji nego u većini drugih zemalja. Ovo je posledica politike kursa. U većini drugih zemalja u susedstvu kursevi su fiksirani, dok su u Srbiji periodične devalvacije pravilo. Zapravo, kurs se fiksira u određenom periodu, pa onda dođe do devalvacije. Kako su ovde plate izražene u evrima, to dovodi do relativno velikih varijacija. No, u dužem vremenskom periodu ove se varijacije izravnavaju, tako da se na kraju vidi da su srpske plate zapravo veoma niske u poređenju sa susednim zemljama.
Konačno, da se vratim na zapažanje da su minimalne plate sada nešto niže nego ranije u odnosu na prosečnu platu, ali nisu manje, opet u odnosu na prosečnu platu, nego u drugim uporedivim zemljama. Stanje stvari je različito na Kosovu i u Albaniji, gde su minimalne plate niže. Iz svega ovoga moglo bi se zaključiti da postoje značajni problemi sa funkcionisanjem tržišta rada. Plate mnogo više zavise od makroekonomskih kretanja nego od zaposlenosti i produktivnosti i ne vidi se da se u tome nešto menja.
