Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jun.2020, 09:55
Vladimir Gligorov: Kurs i dug
Problem sa fiksnim kursom je u tome što s vremenom postaje skupo od njega odustati.
Teorija krize kursa, kojoj je veoma mnogo doprineo Krugman, a koja ima nekoliko generacija, može pojednostavljeno da se izrazi raskorakom između ubrzane inflacije i održivosti fiksnog kursa. Krugman je uzeo slučaj u kojem se javna potrošnja povećava, što ubrzava inflaciju i usled čega se smanjuje pokrivenost količine domaćeg novca stranim, koji centralna banka drži u rezervi. U času >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kada to postane jasno onima koji drže domaći novac, oni će hteti da ga zamene za strani po fiksnom kursu, pa će izgledi da centralna banka izgubi svu deviznu rezervu naterati privredne vlasti da devalviraju.
Opet, oni koji zagovaraju politiku fiksnog kursa u tome vide njegovu prednost. Naime, njime se ograničava javna potrošnja, to će reći, primera radi, da se neće budžet finansirati zaduživanjem. Tako da se fiksnim kursom, ako je potrebno i valutnim odborom, koliko je god moguće ograničava politika javne potrošnje, bar kada je reč o njenom nivou, što bi trebalo da ima za posledicu smanjenje kamatnih stopa jer nema rizika promene kursa, a i usporavanje inflacije. Primeri takvih režima kursa su oni u Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i u Makedoniji.
Naravno, porezi i javna potrošnja su politička sredstva, od kojih i nema mnogo važnijih, tako da nije jednostavno postići saglasnost da se politički prostor veoma ograniči tako što će javne finansije podrediti politici kursa. U Srbiji to zapravo nikada nije bilo moguće. Zašto je tako, to je pitanje kojim se ulazi u srž srpske politike, ali to je za drugi napis.
Srpske vlasti zato vode prljavu politiku kursa koja se može sažeti kao fiksni kurs s povremenim devalvacijama. Nominalno, budući da je potrebno prijaviti režim kursa Međunarodnom monetarnom fondu, režim je fleksibilan, a monetarna politika se rukovodi inflacijom kao ciljem. Praktično ili empirijski, kurs se prilagođava kako bi se ostvarili fiskalni ili, drukčije rečeno, politički ciljevi.
Problem nastaje kada ti ciljevi bivaju ugroženi ukoliko se kurs menja, posebno ukoliko je potrebno da depresira ili devalvira. U tom slučaju privredna politika postaje talac kursa jer postaje suviše skupo da se on menja. Pa se ulazi u režim fiksnog kursa koji nije jednostavno napustiti. Recimo, hrvatska privredna politika je u takvom položaju od praktično 1994. Nekoliko je vlada nagoveštavalo da će promeniti politiku kursa i nijedna nije imala smelosti to da uradi. Srbija bi mogla da se nalazi u takvom položaju, kako sada stoje stvari. Jedan razlog jeste kretanje javnog duga. Da bi se to videlo, na Slici 1 se nalaze kretanja inflacije i javnog duga.
Slika 1: Inflacija, indeks, 2015=100; javni dug u odnosu na BDP
U periodima kada se javni dug (uvek u odnosu na BDP) smanjuje, to je kada je kurs fiksiran, a inflacija je ubrzana. U periodima kada kurs depresira, dug raste. Odnos nije u toj meri jednostavan jer je samo jedan deo duga u stranom novcu, mada je taj udeo veliki, oko 50 odsto ukupnog duga, a i više ako se uzme u obzir indeksacija dinarskih dugova u stranom novcu. Takođe, kao što se vidi na Slici 1, posle 2015. je došlo do smanjenja javnog duga štednjom i otuda neusklađenost inflacije i kretanja javnog duga.
Slika 2: Inflacija, indeks, 2015=100; kurs u evrima; javni dug u odnosu na BDP
Da bi se to videlo, na Slici 2 su prikazani inflacija i javni dug u odnosu na promene u kursu dinara za evre. Kao što se vidi, povezanost kursa i inflacije je velika, a značajna je i između kursa i javnog duga. Šta bi iz toga moglo da se zaključi kada je reč o održivosti kursa dinara u sledećih nekoliko godina?
Fiksni kurs čini zaduživanje u stranom novcu jeftinijim jer privredni rast i inflacija smanjuju teret stranog duga u dinarima i u odnosu na BDP. Usled toga, ako politička stabilnost zavisi od javne potrošnje i javnih ulaganja, kao što je sve više slučaj u Srbiji, tada će se država dodatno zaduživati u stranom novcu, što će učiniti eventualnu depresijaciju kursa dinara skupim. Tako da što je viša zavisnost privredne politike od zaduživanja u stranom novcu, veći su troškovi promenljivosti kursa i veći su izgledi da će kurs ostati fiksiran. Kako se srpska Vlada značajno dodatno zadužila i obećala kule i gradove, kurs se neće menjati.
