Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Jun.2017, 08:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Kako povećati ulaganja
Ukupna proizvodnja jedne zemlje, merena bruto domaćim proizvodom BDP, jednaka je njenoj ukupnoj upotrebi koja se sastoji od potrošnje, ulaganja i neto izvoza (izvoz minus uvoz robe i usluga).
Čisto knjigovodstveno posmatrano, veći udeo ulaganja znači ili smanjeni udeo potrošnje ili smanjenje neto izvoza (obično, bar u slučaju Srbije, povećani deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni). Ako se, dakle, ne želi pogoršanje u razmeni sa inostranstvom, veći udeo ulaganja znači >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << manji udeo potrošnje. Sve ove veličine, naravno, mogu da se povećavaju ako raste BDP, ali ne istom brzinom. Ulaganja bi trebalo da rastu po višoj stopi od potrošnje ako se ne pogoršava neto izvoz, da bi se njihov udeo u ukupnoj proizvodnji takođe povećao.
Slika 1 donosi udeo potrošnje u godišnjoj proizvodnji od 1995. do 2016. Takođe, i udeo ulaganja u istom periodu. Kao što se vidi, potrošnja je značajno stabilnija od ulaganja. Ukoliko biste hteli nešto da kažete o poslovnim ciklusima, dakle o periodima ubrzanja rasta ili recesija, promene u nivou ulaganja svakako bi bile informativne. Kretanje potrošnje govori malo o tome, ali se zato opet na osnovu nje može zaključiti da je uvek bila gotovo jednaka sa bruto domaćim proizvodom, bilo da se on uvećavao ili se smanjivao.
Slika 1: Finalna potrošnja i investicije, % BDP
Slika 2 daje nešto detaljniju sliku potrošnje, domaćinstava i državne. Svi vidovi potrošnje su prilično stabilni. Nešto su izraženiji uticaji promenjenih okolnosti, ali nikako se iz ovih podataka o potrošnji ne bi moglo zaključiti da je reč o zemlji koja je prošla kroz veoma buran istorijski period. Tu je rat, tu je raspad zemlje (osamostaljenje Crne Gore 2006. i Kosova 1999. statistički), tu su recesije, tu su institucionalne promene i takozvana tranzicija. Agregatno posmatrano, to se praktično nimalo ne vidi iz podataka o potrošnji. Jedino su nivoi informativni, gde je potrebno zapaziti visok nivo lične potrošnje koji je oko 90 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Slika 2: Potrošnja domaćinstava i države, % BDP
Kako je udeo ulaganja (gde su uključene i promene u zalihama) u ukupnom proizvodu negde oko 20 odsto, u proseku, to onda znači da će i neto izvoz iskazati deficit kojim se dolazi do zbira 100. Slika 3 donosi kretanja izvoza i uvoza, gde je razlika udeo spoljnotrgovinskog deficita robe i usluga u bruto domaćem proizvodu. Ovde je zanimljivo zapaziti da je taj deficit veći kada se povećavaju ulaganja, a manji je uglavnom kada se privreda nalazi u recesiji ili ima usporen rast. Ulaganja su se povećavala brže posle 2000, kada se širio i negativan jaz u spoljnotrgovinskom bilansu.
Ovde je potrebno ukazati da se, opet knjigovodstveno gledano, spoljnotrgovinski deficit pokriva stranim ulaganjima i transferima (ostavljam po strani promene u rezervama jer to ništa ne menja na stvari). I sada, imajući u vidu stabilnost potrošnje, povećanje ulaganja gotovo da ne može a da ne dolazi iz stranih izvora. Tako da u dužem vremenskom periodu, koji je bio obeležen prilično velikim oscilacijama poslovnog ciklusa, ulaganja su povećavana uglavnom posezanjem za stranim izvorima finansiranja.
Slika 3: Izvoz i uvoz, %BDP
Sve tri slike ukazuju na blagu promenu u poslednjem periodu, negde posle 2008. ili 2010. Prvo, ne neočekivano, kriza je dovela do smanjenja ulaganja, ali je potom stagnacija i veoma spori oporavak išao zajedno sa postepenim smanjenjem udela potrošnje i takođe uz smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Što znači da se ulaganja u većoj meri nego ranije finansiraju iz domaćih izvora, za račun potrošnje. Drukčije rečeno, povećana je štednja (u smislu nacionalnih računa).
Na osnovu ovoga bi se moglo reći da se srpska privreda nalazi na nekoj vrsti prekretnice, bar kada je reč o finansiranju privrednog rasta. U poslednjih nekoliko godina, mada ne i u tekućoj, ulaganja rastu brže od bruto domaćeg proizvoda (što se ne vidi na Slici 1 zbog promena u zalihama koje su uključene), a izvoz raste brže od uvoza (što se vidi na Slici 3). Kada bi se tim putem došlo do, recimo, udela potrošnje domaćinstava od oko 65 odsto, a države recimo nešto manje od 18 odsto, onda bi ulaganja od oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda išla uz praktično uravnotežen platni bilans kada se uzme u obzir priliv doznaka, transfera iz inostranstva, koji su takođe prilično stabilni.
Ostavljam za sledeći put pitanje da li bi to trebalo da budu privatna ili javna ulaganja.
