Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Jedno poređenje
Srbija i Hrvatska su prošle veoma rđavo posle izbijanja finansijske krize. Da li to posledica sličnosti ili razlika u njihovim privredama? U ovom napisu ću uporediti samo kretanja strukture proizvodnje, sa potrošne strane.
Slika 1: Struktura BDP u %, Srbija
Izvor: Eurostat
Slika 2: Struktura BDP u %, Hrvatska
Izvor: Eurostat
Na slikama 1 i 2 prikazane su finalna potrošnja domaćinstava, finalna potrošnja države, ulaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i uvoz i izvoz. Sve u udelima u bruto domaćem proizvodu. Izvor podataka je Eurostat. Period je od 2001. do 2017. Jasno se vidi prekid u 2008-2009. Potom se ove dve privrede relativno slično prilagođavaju promenjenim okolnostima. Udeo potrošnja domaćinstava se smanjuje, doduše, i to nije nevažno, sa različitih nivoa. Na početku perioda njen udeo u Hrvatskoj nešto ispod 65 odsto, dok je u 2017. manja za oko pet do šest procentnih poena. U Srbiji je potrošnja domaćinstava dostigla 76 odsto bruto domaćeg proizvoda u predvečerje krize, da bi se spustila na oko 70 odsto u 2017. To je razlika od oko 10 procentnih poena u čitavom periodu posle 2001.
Javna potrošnja je na sličnom nivou od oko dvadesetak odsto sve do krize, da bi se potom smanjivala u Srbiji, za oko 3,5 procentnih poena u 2017. U Hrvatskoj je ona zapravo povećana, mada gotovo neznatno. Sada je razlika između njih oko četiri procentna poena.
Dakle, obe privrede su smanjile udeo potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Mada je ona i dalje značajno veća u Srbiji, naravno kao udeo u bruto domaćem proizvodu.
Pre krize udeo ulaganja bio je značajno veći u Hrvatskoj nego u Srbiji, osim u nekoliko godina pre same krize. To je u ne maloj meri posledica značajnih hrvatskih ulaganja, pre svega, u putnu mrežu. Posle izbijanja krize, hrvatska ulaganja su se smanjila, uostalom kao i srpska. Ali dok su ona u Srbiji u jednom momentu pala na blizu 16 odsto bruto domaćeg proizvoda, u Hrvatskoj su one uglavnom ostale negde na nivou između 19 i 20 odsto.
Konačno, obe privrede su povećale izvoz i sada je njegov udeo u obema privredama negde oko 50 odsto bruto domaćeg proizvoda. Pre krize je izvoz bio znatno manji u obema privredama. Razlika je, međutim, u uvozu, koji je značajno veći u Srbiji nego u Hrvatskoj. Ova druga već nekoliko godina ima suficit u spoljnoj trgovini. Reč je o izvozu i uvozu robe i usluga, gde ove druge igraju veoma značajnu ulogu u Hrvatskoj.
Ova razlika u spoljnoj trgovini, značajan deficit u Srbiji i suficit u Hrvatskoj, druga je strana razlike u nivou potrošnje, pre svega domaćinstava. Obe privrede prilagodile su se krizi smanjenjem potrošnje i ulaganja, dok je značajno povećan izvoz, ali je potrošnja srpskih domaćinstava još uvek značajnije veća, po udelu u bruto domaćem proizvodu, usled čega i značajan, i ponovo rastući, spoljnotrgovinski deficit.
